Nova Evropa

окрајак њихове државе, Центар и престоница Бугарске остала је увек у Бугарској; кад су Срби ослободили свој народ у Јужној Србији од Грка, она је одмах постала средиштем српског државног живота, Чим је краљ Милутин освојио Скопље, учинио га је својом престоницом, Оно је било српска престоница и под српским царевима Душаном и Урошем. У Прилепу је била престоница српских краљева Вукашина и Марка, у Охриду Бранка Младеновића, и тако даље. У градовима Јужне (Србије држани су српски државни сабори (скупштине), На државном сабору у Скопљу (1346 године) проглашена је Краљевина Србија за царевину, а српски краљ Душан венчан за српскога цара. На истоме је сабору српска архиепископија подигнута на степен српске патријаршије. То су највећи и најлепши дани српске прошлости, златни листови српске историје. На државном сабору у Скопљу 1347 године установљена. је Лесновска Архиепископија. На државним саборима у Скопљу 1349 и у Серезу 1354 године издат је знаменити Душанов Законик, можда највећи културни споменик српски Средњега Века. На државном Сабору у Серезу 1354 године постављен је нови српски патријарх, 1355 године био је српски државни сабор у Крупишту, јужно од Костура, 1357 био је опет у Скопљу, и тако даље. Исто тако, док од Бугара у Јужној Србији није остао ниједан споменик, дотле их је од Срба остало многобројних, Дугачка је листа цркава и манастира, које су Срби у Јужној Србији било подигли било 06новили и богато обдарили/) Све ове цркве и манастири, по једногласној оцени стручњака, и наших и страних, имају српску архитектуру. Штавише, баш ту је српска грађевинска уметност доживела свој најлепши процват, чији се утицај осећао надалеко широм православног света. Многе су од цркава и манастира Јужне Србије већ одавно у рушевинама, али фреске и записи на њима, и поред турског варварства, и поред брисања и упропашћивања од стране бугарских пропагандиста, још и данас јасно говоре „о нашима бољима и старијима: како ј који држо краљевине, по честитој по Маћедонији, како себе има задужбине,“ — како то стихови народне песме кажу. Уопште народна традиција у Јужној Србији и не зна за друге историјске догађаје, ни за друга историјска места, ни за друге историјске личности, сем српских, Ту су историјски догађаји:

“) Недавно је изашла из штампе књига под насловом „Стари српски споменици у Јужној Србији". У њену Предговору изнео je T. Dr. Влад. P. Петковић огроман списак старих цркава и манастира, што су их подигли или обновили било српски владаоци било српска властела било Срби иначе, у областима: Скопља, Призрена, Прилепа, Ћустендила, Кратова, Криве Паланке, Штипа, Жеглигова, Струмице, Шрне Реке, Велеса, Охрида, Преспе, Корче, Тетова, Битоља, Сереза, Драме, и тако даље.

326