Nova Evropa

богатих предела са центрима државе, која би донела силних трговачких користи, а ове досада запуштене крајеве подигла на ниво богатих културних и привредних средишта, Народ је бистар, жилав, и отпоран, и прилагођава се лако. Пун је слуха и смисла за једну тужну музику, македонску, која је извор наших најлепших народних мотива, Школа, соколство, војска, чиновништво, утицали су за ових пет година много нањ, и за пет година осећа се знатан резултат, Само мало више љубави и поверења према овом поштеном и дивном свету, па ће се постићи веома много. Статистика судска, за пет година судског рада, забележила је, у четири велика среза који сачињавају територију струмичког првостепеног суда, једва 30-40 криминалних дела већег значења (опасних крађа, тешких повреда, паљевина, превара, или разбојништава); све је то сведено на минимум, тако да овде такорећи и нема криминала.

Струмици постоје две банке, и свет, нарочито сеоски, почео је са поверењем да улаже свој новац у њих, уколико та није у злато променуо. Чување злата овде је врлина, мада та „врлина“ тешко погађа привреду, јер огроман део производног капитала закопава и умртвљује.

Околина Струмице је дивна, баште пуне воћа, кајсија, бадема, крупних трешања, огромног бостана. Има у околини два манастира, Водочки и Вељушки, несумњиво византијског порекла, али обновљени за време нашег феудног доба. Такође је интересантан и један гроб озидан као саркофаг, за који предање вели да је гроб жене једнога старог владара која је била неверна своме мужу и издала га непријатељима; па када је умрла и сахрањена, кости су јој се стално изметале из гроба, и да би се смирила подигнут је овај тежак и велики камен на гробу. Та се жена, кажу, звала Струма — отуда и нашем граду име Струмица. Нема сумње да је гроб из старог византијског доба. Не знамо, колико има историјске истине, да је Струмичка Област била домена војводе Угљеше, чија је жена Јелена рестаурирала Манастир Вељушки, па је у њему и сахрањена.

Сл. Татић,

адвокат у Струмици,

349