Nova Evropa

члана скупштинских одбора. Отуд Министар Правде данас иде сутра, а да не мрдне обрвом, за Министра Финансија, а прекосутра за Министра Шума и Руда, или за Министра Иностраних Дела, — и тако редом, кроз све ресоре, баш као да му је, боже га прости, глава ко мерица, а не може да запамти ма само и шефове свих одељења које је наименовао или са којима је „радио"!.., Г. Спахо прихвата Министарство Финансија, иако познаје наше моментане финансијске проблеме једва и по имену, Г. Прибићевић се сматра као неким предестинираним Министром Просвете (уколико, из виших разлога, не може да домаши Министарство Полиције), само зато што је некад, пре тридесет година, био професором на препарандији годину-две дана, иако га тај ресор нипошто нарочито не интересује; баш као ни IT, Корошца, који долази за њим на исто место, Ту спомињемо намерно само људе за које држимо да су иначе способни и угледни као политичари, који су уосталом у знатној мањини међу ситнуријом и корупцијонистима. Г. Спахо се држи мудро, (што но реч, као пијан плота) финансијске политике свога претходника и страначког супарника, за којега зна да је, случајно, био банкар „од струке"; а не зна, не знали га јади, да Г. Др. Стојадиновић, као Министар Финансија, и оно што је знао како треба радити, није смео да ради — од своје партије (што је, приватно, и сам признавао). Г. Прибићевићу, и Г. Корошцу, као министрима просвете, чини се најважније, и најхитније, да забране, односно да допусте, уписивање школске деце у ваншколске организације (соколске, орловске, конгрегације), док проблеми школске наставе, и школе и просвете уопште, чекају на своје решење, и могу — по њима — чекати вековима, скупа са огромном већином народа која још не уме читати и писати,

Или, пример из социјалне политике, Створили смо ново министарство, модерно, какво и нема још свака држава, Министарство за Социјалну Политику. Ко хоће да види, шта смо на томе пољу све урадили, доста му је да прочита онај чланак Дра. М. Стојадиновића „О питању станова“ (у броју „Нове Европе" од 21. јула), па да добије слику о безидејности и безглавости оних који управљају нашим социјалним проблемима. Али најбрже и најнепосредније погађа оскудица стручности и спреме привредну политику. Ту смо ми један део Европе, или један део света, који не чека док ми „порастемо“, или док се средимо; и ту општа поратна криза повлачи у вртлог немилосрдно свакога, и дави онога који није у стању сам испливати, Имају се отворити четворе очи, и напети све снаге до максимума; а ми, међутим, подбацујемо и не можемо да дамо ни нормално,

386