Nova Evropa

Nećemo ovde govoriti o zajmovima, koje će država danassufra morati kontrahirati radi realizacije neodložnih potreba, Na ovo pitanje utiču nesamo čisto ekonomski momenti svetske novčane pijace već vrlo često i drugi, osobito političkog značaja, kojima se ne može odupreti nijedna država, Isto tako ne ulazimo ni u pitanje komunalnih zajmova na strani, koji će nedvojbeno igrati u budućnosti važnu ulogu, a bez kojih se napredak naših velikih gradova ne d4 ni zamisliti,

Strani kapital, koji nam ima da dodje, mora da bude prvorazredni privredni faktor, on nas mora osposobiti za konkurenciju na svetskom tržištu, Ne treba se stoga podavati nikakvim iluzijama, niti verovanju da možemo sami na svoju ruku stvoriti i održati velike industrije, Neulazeći u pitanje, do koje granice treba poći u pravcu industrijalizacije, i kojim tempom, dosta je, držimo, zasada istaći, da ni naše najveće banke ni država nisu podesne za vodjenje velikih mdustrijalnih preduzeća, Pokazaće se danas-suira, ukoliko se nije već pokazalo, da su se naše banke, mimo i protiv svoga poziva, previše imobilizirale, + tako svoje snage privredi u tolikoj meri oduzele da je nastala ova teška kriza, Još se jasnije pokazala nemogućnost da država u vlastitoj režiji dalje vodi rudokope, ugljenokope, i druge industrije, Pritom i nemamo na umu samo mizerne rezultate perijoda бозродагепја од 1918-1923, već hoćemo da uočimo principijelne činjenice, koje apsolutno govore protivu državne režije, Naš administrativni aparat, takav kakav je, a koji se tako brzo ne da promenuti, nije nipošto u stanju da odgovara zahtevima moderne tehnike i kalkulacije, Uostalom, mi vidimo da i mnogo naprednije države od nas (naprimer Češkoslovačka) nastoje svim silama, da breme vlastitog rukovodjstva prepuste privatnom kapitalu i privatnoj inicijativi, Državni socijalistički pokušaji urodili su svuda u Srednjoj Evropi slabim uspesima, i mi por gotovo nemamo razloga da se upuštamo u skupe eksperimente, Time što bi strani kapital preuzeo u svoje ruke mnoga naša prirodna bogatstva, i veći deo već organizovanih velikih državnih preduzeća, ne bi naravno od učešća bili isključeni naši domaći privredni krugovi i naše velike i solidno fundirane banke, u kojima uostalom i danas još ima dosta stranoga kapifala, S druge strane, »otvorili bi se bezbrojni izvori za rad i zaradu, i zemlja bi se obogatila brže, pored svih tributa stranom kapitalu, nego kad bi čekala na svoje domaće kapitale da se nakupe i stvore« (kako kaže Dr. Nedeljković), Iz studije G, Dra. Belina (u »Ekonomistu« za juli i avgust o, g.), koju smo dobili pošto smo ove retke već bili napisali, vidimo, da i om zastupa isto ovo mišljenje u pogledu uticaja stranog kapitala na našu privredu, ~.

Dr, Hugo Holzmann.

485