Nova Evropa

uzajamnosti, pa izgleda da se u mnozemstvu već počinje nerazumevafti, zašto mi tako oštre mere primenjujemo prema ljudima koji ne traže drugo do poštenu zaradu, i zašto se tako izdašno služimo sredstvom izgona, i pri najmanjem povodu, Bivši češki ministar. Dr, Wenzel Schuster prikazujući {u »Prager Presse«) u članku »Die wirtschaitliche Kom solidierung Europas« kobne posledice gospodarstvene nesredjenosti, kaže: »Ein jeder Staat mochte am liebsten alles allein erzeugen und die fremdlandische Einfuhr erdrosseln, Die missverstandene Autochthonie fuhrt zu ипбезипдеп 1пди5triellen Neugrundungen, zugehassigen Ausweisungen auslandischer Arbeitskrafte, auch wenn sie die Wirtschait notwendig braucht was einer Selbstverstimmelung gleichkommt, insbesondere wenn es ein Staat tut der sich erst in den Anfangen seiner industriellen Entwicklung belindet,« Baš kao da je naročito mislio na nas, Bilo bi, doista, zanimljivo, i vrlo potrebno, znati, koliko je i koje vrste tudjih radnika po prevratu došlo u naše krajeve; nažalost o tome nismo mogli nigde naći tačnih podataka, Medjutim, vredi zabeležiti ovo. Nakon Rata ostavila je masa stručnih radnika (nesamo Nemaca već i Poljaka, Čeha, i Madžara) Bosnu i Hercegovinu, i druge krajeve našeg kraljevstva; od toga eksodusa, koji je trajao sve do konca 1921 godine, trpela su najviše naša državna preduzeća, koja usled toga još i do danas nemaju dovoljni broj stručnjaka, Broj takih radnika i stručnjaka (neuračunavajući tu činovnike raznih kategorija) premaša dve hiljade,

Ali sve ovo samo uzgred, Jer, iako smo bezuvetno za priliv stranog kapitala, mi smo u isti mah i za priliv sitnog kapitala, u formi pripuštanja maloobrinih i zanatlijskih preduzeća, budući da mislimo da obrt i zanati moraju bezuslovno ostati u našim rukama, i imaju se, po svaku cenu, što više podupirati. S ovim bi se pitanjem, s obzirom na pretežno zemljoradnički karakter mnašeđa življa i naše zemlje, morali naši naučenjaci i privrednici najintenzivnije pozabaviti, Mi smo, za svoj račun, uvereni, da bi se tom prilikom došlo do zaključka, da nije indusfrijalizacija ono ka čemu moramo težiti, već unapredjenje i proširenje maloga obrta, za koji imamo upravo zavidne preduslove i tradicije u svim našim pokrajinama, napose pak u Bosni i u Srbiji,

Samo veliki i najveći strani kapital može da se rentabilno plasira u preduzeća naše kraljevine; da li je to »prijateljski« kapital, ili ne, to nije najvažnija stvar, jer svaki je kapital, da tako kažemo, jedan »Ding an sich«: bez imena i bez boje, on traži samo froje: da je na sigurnom mestu, da se pouzdano može povratiti na svoju polaznu tačku, i da ima vremena za svoju ekspanziju, )

484