Nova Evropa
moraju to Srbi činiti, i to ne moraju ne zato što oni tone bi hteli, već što ne mogu, Oni ga, po nevolji, odr žavaju evo već šest godina, ali ga održati ne mogu, Jedinstvo se može održali samo zajedničkom voljom sva #11 zadrugara, a ako te volje i dalje ne bude, kao što je dosad nije bilo, ono mora propasti, jer Srbi nitt moraju, miti hoće, niti treba silom da ga održavaju, već moraju gledati sebe, »Ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednijem okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pa kao ognjeni« (Matija XVIII, 9), Ako se ne može održati Jugoslavija, Srbi moraju, hoće, i mogu održati svoju novu, veliku, i ujedinjenu Srbiju, — Vara se L, što misli da Srbi »ostadoše, kakvi su takvi su (hvala na komplimentu gospodine- Jugoslovenine!), sa zastavom zajednice u ruci, da spasavaju kompromitovantu zajednicu«, zato što »im se o glavi radi«, — Ne radi se ovde o dlavi Srbima, već se radi o glavi Jugoslaviji, Kad smo mt mogli za više od sto godina održati malenu sa svih strana prigušenu predratnu Srbiju, *š u susedstvu neprijateljske Austrijske Carevine, moći ćemo nesumnjivo održati veliku posleratnu Srbiju a bez Austrije ž pod boljim medjunarodnim prilikama. Mi bismo se iskreno i od srca radovali ako to isto mogu reći i Hrvati i Slovenci za eventualne svoje nezavisne države.
L. dalje govori o nekom »srpskom problemu« i o njegovu evolujiranju »za ovih šest godina novoga carstva«; o njegovu »dvojstvu, prošlosti i sadašnjosti«, i o njegovu rešenju »u sintezi toga dvojstva«; o ideji »velikosrpstva«, i o tome »da već danas kroz srpske mase i kroz srpsku inteligenciju idu, rade, i utiču snage koje sa velikosrpstvom nemaju nikakve veze, koje su mu protivne«, itd., itd.. — Ama nema, brate, više nikakva srpskog problema, niti kakve velikosrpske ideje, To je bilo dok je srpstvo bilo raskomadano na nekoliko delova i u ropstvu; sada, kada je ono oslobodjeno i ujedinjeno u jednu državu, svi su ti problemi rešeni i ideje ostvarene, — njih više nema. Sad treba sloški gurnuti napred k boljoj sreći i srećnijem životu u zajednici s Hrvatima i Slovencima, ako oni hoće, — ili bez njih, ako meće. Što i danas neki srpski političari paradiraju sa predrafnim velikosrpskim ddejama, to je samo »za opsjeniti prostotu«, otprilike onako kao što G, Radić propoveda, da u mirotvornoj hrvatskoj seljačkoj republici neće biti vojske, te će se smanjiti državni tereti narodu, ili slično tome,
Ali pred Srbima zaista ima jedan drugi problem, koji oni dosad nisu mogli rešiti, — to je problem Jugoslavije u vezi s hrvatskim i slovenačkim problemom. Članku L-a najveći је nedostatak, što ni u najkrupnijim crtama nije označio šta bi Srbi trebali da učine pa da se on povoljno reši,
462