Nova Evropa

Konjiđa X, Broj 16. 1. decembra, 1924

Идеја споразума,

Данас је то можда најкрупнија политичка парола у земљи,

е као некад, идеја појединих политичких људи, појединих група или странака, него парола државне владе и скупштинске већине, Па иако одавно припремана и толико расправљана, она још није довољно јасна и одређена. Још и сада само као да је бачена у свет једна симпатична реч, али као да јој се незнаи не даје прави смисао. Ми држимо, међутим, да у политици исто тако није добро одвише ћутати као што није добро ни одвише говорити, Не треба ни сувише завијати ствари велом мистеријозности и опћим изразима. Све треба да се зна у своје време, и да је казано колико треба, јасно и једноставно. А већ је наступило време да се и идеја споразума изнесе пред свет јасно и одређено. То су дужни да учине у првом реду званични политички представници те идеје, посве решени те дужности нисмо ни ми остали, који смо

посредно или непосредно деловали у правцу превирања политичког стања, у земљи,

Ред је дакле да и ми кажемо како гледамо данас на стварг — Пре свега да уочимо, сасвим укратко, какво је политичко стање у земљи, и како је дошло до њега, Почињемо са манифестом од 1. ХП. 1918, Тада је вољом политичких представника Срба, Хрвата, и Словенаца, проглашено народно јединство, и формирање једне нацијоналне државе Срба, Хрвата, и Словенаца, политичким фактом. То је било једно спонтано решење, једна манифестација начелног споразума без много погађања и споразумевања, као евидентни резултат политичких и историјских догађаја и најактуелнија политичка потреба. Кад се међутим од прогласа прешло на рад, избили су неспоразуми. Најпре је Г. Радић отказао начело народног јединства, и У име хрватског народа одрекао накнадно вредност одлукама од 1, ХИ. 1918. После тога било је и иначе чешћих сукоба између Србијанаца и пречана, ради организовања државне управе; али ти су сукоби били преброђени, Тежа ситуација настала је кад је дошло на ред уставно питање,

489