Nova Evropa

FT, Радић одбио је а рг;ог1 једноставно уређење државе на начелу једног народног суверенитета, и са већином Хрвата није више учествовао у државној политипи земље, Словенци, предвођени Г. Корошцем, све се више приближују хрватском становиштву, но ипак остају на терену парламентарзог рада. За њима се поводе Муслимани, отказујући устав који су сами помогли донети. Напослетку прелазе у ред незадовољника и народне мањине (немачке, турско-арнаутске, и маџарске). И тако остају сами Срби, с врло малим делом Хрвата и Словенаца, чувари уставног и државног стања које је ту. Начин доношења Устава, особито заскакивање суверености Конституанте, слабо квалификована већина, сувишно централизовање, прекомерно ограничавање величине и компетенције области, и форсирано увођење новог уставног стања без претходних припрема, није се свиђало одмах од почетка ни многоме од нас Срба-Југословена, Уз то су придошли: лоша администрација, скопчана с корупцијом и злоупотребама власти, па разлози политичког опортунитета, да се задовоље и ублаже племена која треба предобити за идеју јединства, те су изазвали оштру јавну критику политичког стања у земљи и са стране напредних Срба. Признало се је, да је критика Хрвата и Словенаца до извесне мере оправдана, па да треба водити рачуна и о њиховим посебним жељама, које да се задовоље треба тражити споразума с њиховим политичким представницима као странкама. Гога мишљења у практичној политици били смо и ми; иако смо теоретски негирали посебно хрватско питање и остали на гледишту једне југословенске народне суверености, (Тај резултат мишљења дали су, углавном, и анкета у „Српском Књижевном Гласнику" и Илиџанска Конференција и Загребачки Конгрес.) ____Али то је била само начелна идеја споразума: треба да се испитају оправдане жеље Хрвата, и треба водити о том рачуна да се оне задовоље. Али ко да преузме иницијативу, како да се попусти Хрватима и до којих граница7 — TO јавно није довољно јасно казано, нити су све присталице споразума биле сложне у политичкој тактици, Једни су били за оснивање нове југословенске странке која би провела идеју споразума, једни за пречишћавање Демократске Странке која би преузела на се иницијативу споразума (каснија

такозвана „Средња Линија" — Загребачк' „Слободна Трибуна“ — Сарајевски „Народ“ србијанско лево крило Демократске Странке), — једни за стварање повољног распо-

ложења за споразум у народу и међу организованим странкама које су ту, Нико није био зато, да се сматра без вредности државно стање које је створено, па да се о даљој судбини и форми државе треба тек да споразумеју народи: српски, хрватски, словеначки, муслимански, и T, JL,

490