Nova Evropa

истина. Између њега и израза има врло мало спољне и светске стварности, — таман онолико колико је потребно да се изађе из тонскога у вербално. Прва визија какве његове песме, код читаоца, има везе са објективном и спољном стварношћу, и пуна је стварних појединости, положаја и места; али, кад се осети песма, и кад се пође од њене основне емоције, та стварност је само приказ, спомоћно средство и објективација, пројицирање тонског и идејног на вербално и на израз, Милан Ракић је, дакле, чисто унутрашња природа; са емоцијама, осећањима, и мислима, који су лични и управљени на чисто унутрашња и спиритуална сазнања личности, Његов приказ тог сазнања јесте пуна критика живота. Мако у основи својој благородан и духовни аристократ, који се чува кукњаве на гркост и беду живота и леопардовско „асетбо, злдебпо пизгего д4еПе сове", Ракић, са много чулности и ватре, подвлачи ту истину; и то толико јасно и гласно, да му је став према себи и свету снажно негативан и песимистичан. Његов карактер, самоконтрола, и врло јак разум, не допуштају му да у том правцу разапне сва једра и завапи из свег гласа ради „долине плача“ и беде наших циљева. Доста уздржано, он вади голи факт из себе и око себе, али не прави из њега одвише хучну ембатерију. И несамо да томе не даје бучан израз, него чак покушава и да нађе неку хедонистичку одгонетку „неминовности зала“, и да све стави у неку атмосферу таштине свега и сумње у све, У основи својој, он је злогук и злоноглеђа, и мисао му и осећање су у основи зверови и разбојници, штавише пакли који муче; али над свим тим, и при свем том, царствује права филозофија, која појавама даје право значење и поставља их на њихова права места. Ван света, „далеко од људи и живота“, има чистих мисли, нежности, племенитости, и самоће; има чаробних визија с помоћу којих се заборавља на грубост ствара и на беду живота, Наравно, у дну, у крајњем сазнању, атмосфере су мутне, правих излаза из тамнице нема, и магде и маколико да се и најунутрашњије биће повуче, хука тешког живота чује се, и поворке судбина и низови црних беда посећују и те самостане. Помрчина је крајњи излаз, утока свега, и тако се и зове један низ последњих Ракићевих песама. Помрчина је нирвана, тојест један мелијористички излаз из раскрсница и беспућа, једини идеал на који брод може колико-толико срећно да наседне, или чак и да узањ пристане, Све је под владом неке снажне слепе воље која је изван наше, и која води куд хоће, кади како хоће. Наша воља није та која води, — само мали мисле дасе сами воде, Мисао нема снагу вођења, она може да има само, у случају крупних мисли, чар задовољства. Све је бесциљно и ирацијонално и, према томе, несрећно, Шта се може да назре, из ове апсолутне апсолутности и свемирске бес-