Nova Evropa

ЈЕ"

које срце за својост не туче, залуду се у прса будило.

Ко је вјеран домаћој светињи

полезан је власти, домовини,

ко л на мајку своју родну хули, на њега се страшно и јаросно ломи вјечна родитељска клетва,

Ношен великом мишљу ослобођења своје нације, и уједињења њена у једну велику, слободну, и просвијећену „мати домовину", Његошу је једнако близак и Београд и Загреб и Травник и Дубровник и Скадар и Мостар. За њега је једнако брат бунтовни везир босански Градашчевић, Али-паша Ризванбеговић, Осман-паша Скопјак, као кнез Александар Карађорђевић, или бан Јелачић, За њега је свеједно, како се који од њих крсти или не крсти, и како се зове; за њега је главно, да су они синови једне мајке, једног народа, да су браћа. Значај и вриједност свакојега цијенио је само по томе колико је који могао и био вољан да учини за остварење велике нацијоналне идеје, Он притом није препјењивао своју снагу, нити потцјењивао све тешкоће које стоје на путу ка остварењу његове замисли, Он се напреже да сваку згодну прилику искористи да сложи завађену и одрођену браћу, свјестан да се само удруженим снагама може нација ослободити, за штоје готов свагда ставити сав свој ауторитет, сву снагу своје јуначке земље, на располагање поробљеном Југословенству. За њега је споредно и то, ко ће бити вођа нације у њеној борби за ослобођење, —- хоће ли то бити Градашчевић, Карађорђевић, или Јелачић, Главно и једино на што он мисли, то је: ослобођена, уједињена, и просвијећена домовина.

Руковођен том замишљу, Његош није могао никад опростити Милошу Обреновићу његово држање према Градашчевићевој буни; он је вјеровао, да би Босна била још онда ослобођена, да је Милош примио био предлог тада тек двадесетогодишњег владара Црне Горе!],,, Из истих разлога он, иако благо, замијера и Александру Карађорђевићу, што није искористио револуцијону 1848 годину за ослобођење те исте Босне,

егошје с правом вјеровао, да би једновремена акција Србије и Црне Горе у Босни и Јелачићева у Хрватској могле донијети ослобођење и уједињење ових наших земаља, одакле би, са пб муке, било довршено ослобођење и уједињење дијеле нације, (Он стално зове на окуп; ватреним, убједљивим језиком покушава да буди народну свијест и народни понос, Још у својој 21. години одлучно довикује;

Србствуј дјелом — вјеруј што вјерујеш. Лактом вјере глупост чојка мјери, а. озбиљност дјелом и врлином!

3