Nova Evropa
panje vremena! Metoda je jednostavna: treba obznaniti da je ideja gotova, i neka se svi pokore! — Drugi hoće da ideju fr agmentiraju, Otprilike kao što se dečja igračka za Božić deli i slaže na kocke: ničeda nasilnoga, nego se okušava i proba; svaki dan pomalo,isvaki dan drugačije, pa će se s vremenom ipak nešto postići, i zgrada može da se dovrši, Da bude lepa, sigurna, i frajnal — Treći traže moratorijum: dug se prir znaje i mema razloga da зе pobija; samo treba sve odložiti za neka bolja i mirnija vremena, Dok naša moralna i intelektualna valuta prezdravi! A medjutim, da se ofplaćuje postotak, Sigurno je da će ionako sve biti dobro, — ta mi smo bogati, snažni, zdravi, nedirnuti! — Četvrti idu na prevaru i na o bmanu. I dele se na dve grupe: s jedne strane stoje idealisti oni priznaju Jugoslovenstvo, i nesamo to nego i Slovenstvo, Čovečanstvo, sunčani sistem; dakle bez resta, ali samo hoće da prvo sačuvaju, da utvrde svoje, da to ojačaju, da razviju, da obezbede, a posle kako bilo, neka kasnija pokolenja pokušaju šta mogu! S druge strane su misirski mudraci, i njihova je feza ovo: Jugoslovenstvo i Veliko Srpstvo to je jedno i isto, fazlika je u reči, i ništa više; sadržaj ostaje jednak i jedan! Peti negiraju ideju, Prvo, nije istina da su Jugoslovenstvo i Jugoslavija isti pojmovi; a drugo: sve je to uopšte jedna izmišljotina: ta maglovita i skroz imaginarna novotvorina smeta samo i buni ljude; a ljudi hoće realne poslove, i prosto nemaju vremena za bacanje, Postoji Srpstvo i Srbija, — sve ostalo je humbug i bleži
Moćna, realna, delatna prisutnost jugoslovenske ideje u našem životu jeste onaj izvanredni reagems, koji celinu dovodi do žive promene, koji izaziva opštu reakciju, od kojega zavisi sva snaga movog kretanja, Ako ceo naš život podelimo na dvoje, onda je na jednoj strani jugoslovenska ideja, koja sadrži svu sumu altiviteta, dok je s druge strane sve pasivno, Izjednačenje u pasivnosti ide dotle, da Velikosrpstvo i Velikohrvatstvo nisu i ne mogu biti više neprijatelji, nego su oboje složni, i zajednički reaguju na Jugoslovenstvo, U tome ileži karakteristika prve faze naše akomodacije na jugoslovemsku ideju, Besumnje je akomodovanje fumdamentalni princip i on vredi za prirodu svu i svagde. Ali iz pasiviteta, iz inercije, iz protivnosli, mora da se učini korak dalje, korak napred, Ideje prošlosti su male, neopšte, I kada za nas danas ne bi bilo jugoslovenske ideje, zbilja — šta bi bilo s nama!?,.,,
Kuda je sve morala da luta jugoslovenska ideja, kakva čuda i kakve pokore da podnese! Ko se sve nije njome lažno kitio, zadevao je za čelenku, pa posle bacao dole i nogama gazio! Mučno bi nam bilo da stanemo redjali sve te divne primerke
34