Nova Evropa

наестипол милијона потрошача; стога држимо, да би било боље остати при данашњој царинској стопи која доста заштићује индустрију, односно ионако поскупљује хартију у довољној мери. При концу, морамо још споменути да у нашој држави има такођер и неколико творница декла (лепенке), и то: смеђа. (мрка) лепенка производи се у Слаткој Гори, те у цирбершкој (Хлећтђегб) фабрици лепенке; сиву лепенку производи Бонач у Љубљани; а фабрике беле (дрвене) лепенке налазе се у Тржићу (Сћапез Мопб) и у Загребу (Рожанковски и друг д. д.).

Лав. Штајнер.

Музички преглед.

Бетовенова „М!зза Зојетт5".

(Поводом извођења „Лисинског" у Загребачком Казалишту).

Миса (служба божја) је у хришћанском обреду најсвечанији црквени чин. Испрва је миса представљала онај део литургије за којега се вршила служба такозваног „olficium“-a, илити посвећења супстанца тајне вечере, У католичкој цркви миса је чин, када свећеник претвара хлеб и вино у;тело Христово и у крв Христову. С усавршивањем мисних церемонија. бавио се је понајвише папа Гргур Велики (590—604), од којега. потиче и установа, да се миса служи само на латинском језику. Читав чин има своје тежиште и тумачење у служењу жртве, те постаје разумљив само са тог гледишта. И музика за време службовања мисе зове се „миса“, а састоји се из интонација. службујућег свећеника, из рецитација субђакона и ђакона, и из певања кора. „Свечана миса" (пизза зојетт5) пружа нам, место старих грегоријанских мелодија-штзопо, уметничку музику са више гласова, и то само за следеће делове, чије почетне речи интонира свећеник; „Купе“, „Gloria“, „Credo“, „Sanctus“, „Benedictus“, a. „Agdnus Dei“.

Компоновање миса много је допринело развоју музичке уметности, Услед тога се, у 15, и 16. столећу, развила полифона а сарреЏа-музика, у 17. столећу уведен је ђаззо сопшпио, а с временом придолази и инструментална пратња (и оркестар). Ко прати повест музике, видеће да су мање-више сви музичари од ранга, од 15, столећа наовамо, компоновали многе мисе. Репрезентативна римокатоличка црква била је зато најплодвије тле. Сам потицај и не лежи толико у религијозности тадањих музичара колико у чињеници, да је црква тада била једино место где се овећа маса света могла да састаје. Ту је дакле и музичар налазио свој захвални аудиториј, Највише