Nova Evropa

батје opšte mestalnosti koje је svuda zavladalo poslednji: godima, Dogadjaji za vreme 1922-4 samo su još pooštrili nesredjenost prilika pod koalicijonom vladom, sprečavajući svako razborito proračunavanje na polju trgovine i imdustrije, kao i. na polju političkom i na svakom drugom polju narodne aktivmosti, Malo ima stvari koje su tako kobne za život jednoga naroda kao što je neizvesnost koja dugo traje, Mi smo mišljenja, da će već svest oo tome, da je krma državna u sigurnoj ruci stranke kojoj su birači dali u tolikoj meri svoje poverenje, učiniti više za oporavljenje Velike Britanije nego što bi učinilo ispunjenje i najblagodetnijih akata zakomodavstva koji čekaju da budu izvršeni, Ima dosta toga da se popravi, i dosta da se izmeni; ali svakodnevna molitva prosečnog gradjanina danas glasi: »Gospode, daj mira našemu vekul« Stoga, kraj sveg nastojanja da poprave današnje mezadovoljavajuće stanje stvari, naše vodje moraju se po svaku cenu uzdržavati od preuhitravanja pri rešavanju predmeta Код kojih bi jedinstvo stranke moglo pretrpeti štete, ili njen autoritet mogao biti okrnjen, Mi dopuštamo potpumo, da je dužnost vodje da vodi; i ništa nam ne izgleda više prezrenja dostojno nego stanovište onih držaynika koji idu uokolo i traže šta sve »dovoljan broj« ljudi želi, pa im onda to i daju, To je demagogija tipa Kleona ili Hiper: bola, a ne državnička mudrost, Ali ujedno treba imati na um, da i vodjstvo, u pravom smislu reči, ima svojih granica i svojih obaveza, Ako se veliki deo pristaša ne slaže s pogledima svoga vodje na pojedine predmete, njegova je dužnost da se strpi, i da »vaspitava svoju stranku«, kako je to činio Dizrael, a ne da prekida s njom (kao Ser Robert Pil godine 1846), Dobronamerni despoti 18, stoleća, tipa cara Josifa II, često su sami vrlo jasno uvidjali šta bi bilo najbolje za njihove podanike, pa ipak su sejali svuda samo nezadovoljstvo i uzbumu namećući blagodeti onima koji nisu mogli da uvide njihove potrebe, Metode takih dobronamernih despota me mogu, srećom, primenjivati britanski ministri pod savremenim ustavnim zakonima. A naprotiv, očigledno je da svaki član kabineta koji vlada carstvom, ako bi nastale razlike u mišljenjima, mora staviti sebi pitanje, da li nije moralno više kriv ako tera stvar do raskidanja jedinstva svoje stranke, nego ako se malo savlada te odloži ostvarivanje svoga ličnog gledišta do zgodnije prilike, Tako je istima, da ima momenata kada znači zločin ako jedam ministar kaže ili učini nešto što bi moglo dovesti do pada kabineta, isto je tako zločin u izvesnom momentu i ako grupa ministara čini pritisak na celu stranku, koja ih je izabrala, kad zna da izvesni veći delovi partije to ne odobravaju, te da može sledovati rascep. Ima, dabodme, slučajeva, kada će svako raditi ono što mu vlastita savest malaže, ma šta se usled toga

82