Nova Evropa

човек, умно биће, поставио себи за задаћу, да све претвори у прах и пепео, па да онда на ломачи света спали самога себе, Тек када су сви постали уморни од махнитања, и када је једно судбоносно „Зашто Ф" потресло човека у рову, разоружало га, и повело га да се окрене противу властитих вођа, онда се је истом опазио понор што зија пред Европом, Запрепашћење је било велико, тако велико да се још ни до данас "потпуно не отрезнисмо и не сабрасмо.

А они који се могоше отети тој ратној омаглици, они виде јасно, да на основу овога нашега друштва није могућно извршити препород човечји, и да ова наша земља није далеко од опће друштвене катастрофе. Равнотежа економске основице изгубљена је: добра која стварамо нису у стању ни да подмире потпуно дневне потребе нашег скупног домаћинства а камо ли да постепено надоместе и попргве разорена и сагорена добра, а тек још и да прикупе резерве неопходно потребне за осигурање слободног корачања човека у напредак, У тој опћој несрећи, људство подељено на државе и интересне скупине, још увек мисли да му прети нека опасност изван државних граница, и да је најбољи лек противу тога стално наоружавање, и то тајно кад се не може већ јавно вршити — на копну и на мору, и у ваздуху, утаборивање великог броја најбољих снага у касарнама. Та најтежа људска мора прождире и даље највећи део људских добара која се стварају, и отимље их из уста милијона који гладују, И све то на очиглед чињеници, да нововеки човек, који је испремешао и испреплео своје духовне везе и осигурања материјалних добара по читавом свету, те само из читавог света може вући сокове свога напретка и својих потреба, да је тај човек, као што је сатирао изворе својих животних сокова, исто тако у стању да појачаним радом, и потенцованим улогом снага и ума, постепено поправи своје властито зло и преболи све те кризе што су над њим разапеле мреже, Целокупно људство тесно повезано водило једуги рат противу самога себе; оно, још тешње повезано, кадро је и створити предувете за развитак здравог социјалног живота.

Ово би био летимичан преглед опћег друштвеног зла, А сад ћемо се мало зауставити на самоме носиоцу друштвених порока и врлина, на човеку појединцу.

Џ

_Мешљења су се раздвојила у тражењу правих узрока оној великој саможивости што се је испољила у људству теком Великога Рата, Имате их подељене у две огромне скупине: оне који, гледајући и очекујући смрт, подлажу све да удо-

67