Nova Evropa

његових проучавања. Размахао се својим дописивањем са... толиким. на гласу личностима... (120)

а. «. Под конац године стиже саксонској влади писмо њезина посланика у Паризу, у којем сејавља... како тог човека тамо застално не би трпели, да су обавештени о њему и његову значају ... Надаље упозорује, да се криво истиче млетачким племићем, те да га чека, буде ли ухваћен на подручју млетачком,... затвор и судбено изручење... Садржај ове обавести буде му приопћен званично, те га позваше да се оправда. Он то учини у једном свом писму на саксонског министра. вањских посала..., које у језгри гласи овако: из особита поштовања спрам особе господина министра, који по свом положају мора да је начисто о страним придошлицама, он драговољно излаже повест свога живота, макар и по посебном свом фФилозофичком начину мишљења вазда жели остати у скромности и не воли се јавно истипати...; он —- како вели — није никада жудео за насловом политичара, већ увек само за оним филозофа и учењака... Ово потоње спомену, јер се беше јавно распростро глас, да је политичким агентом у пруској служби, што ипак није ничим доказано. Прелазећи на ,„осваде',.,, чини се као да му није угодно бавити се њима, јер их решава сасма накратко, велећи да ако сеје који Млечић о њем неповољно изразио, биће што му се хтео осветити, јер га је некада напао у својим „Далматинским листоBHMa' (,Lettere Ратанпе')... (123/124)

„При опису JO Ona. са врло занимљивим подацима о граду и о унутарњем устроју републике, вели на једном месту, да се је посетивши поновно Дубровник могао осведочити, како су управо Дубровчани прави Далматинци, тојест једини који се у земљи, крај свих промена, могоше одржати господарима властите воље. — Крај свег тога не саветује ниједном савременом филозофу да дође у Дубровник, јер тај град имаде, крај своје римокатоличко-апостолске вероисповести световну инквизицију, која је крућа од верске инквизиције шпањолске, „Ипак ћеш наћи у Дубровнику и стотину мужева који о вери, као но државничкој мудрости, просветљено мисле и суде. — Хвалећ лепоту града, красне палаче, добар одгој грађана, неговање знаности и потхватни трговачки дух, прелази и на дубровачки красни спол па истиче, да су госпође умиљате и галантне попут самих Францускиња, а што још више вреди, у љубави да су постојане и верне. — Као највећи урес републике спомиње поименце угледне дубровачке породице... (125/126)

4 „Велики дугови — којима и овде, крај своје расипности, није могао избегнути,.. онемогућише му даљни боравак у Берлину, окле га нестаде.,. (130)

„Свој дар је особито ценио... (132)

„Лутајући од места до места, и одабирући понајвише престонице..., као и градове високог племства и црквених достојанственика својим пролазним · 'ббравиштем, умео се овај потукач посвуда истакнути ЗБУНИ именим: кићећим посветама својих књижевних издања... (135) У циганијама дође ту наново до новаца, да их... убрза

___ | 200