Nova Evropa

је у једном свом говору: „Пег grOsste Welteroberer und der таасћназје МеНећегтзсћег 156 Фе Ргезсе“ („Највећи освајач света и најсилнији господар у свету је штампа"). Пред њеном се величином сви они клањају и њој се улагују, на њене интервјуе учтиво одговарају, иако у тајности можда често песницу стежу против ње, Наполеон беше први који је штампу назвао велесилом, иако је штампа за његово доба била тек у повоју. При свем том се о њеним димензијама и њеној правој вредности, оњену квантитету и квалитету, још врло мало зна! Занимљиво је да је наука о свима појавама у свету, о свима бићима, па и оној најситнијој инфузорији, написала читаве књиге, читаву литературу, осветљујући разна људска занимања са свих страна, — само је о штампи, о тој највећој културној појави, досад још врло мало рекла. Историја штампе, њена физијологија и психологија, њено биће, најмање су расветљени, Ни статистички подаци нису још прикупљени, Скерлићев вредни дух почео је код нас и на овом пољу нешто радити; он је дао „Историјски преглед српске штампе, од 1791 до 1911" (издање Српског Новинарског Удружења, Београд 1911). Осим овог, имамо још неколико чланака разбацаних по нашим часописима, То је све, Дела већег обима, која би се бавила штампом као интернацијоналном појавом, каква је она у суштини, немамо. А то немају ни далеко културнији народи него што смо ми. Није ли то доказ, како се важност штампе као социјалне појаве превиђа7 Штампа види све, она расправља о свему, напада на све штогод у модерном друштву не ваља, — она види трун у сваком оку, само брвно у свом оку не!

У томе је и главни разлог што и код нас Закон о Штампи не долази као потреба одоздо (као например војни, чиновнички закон, закон о судијама) — не захтева га ни сама штампа ни шира јавност, као потребу sine ача поп; већ долази одозго као предлог владе, односно „као потреба опстанка саме државе и наше народне будућности". У томе је разлог и оне историјске појаве, да шири народни слојеви форсирају што ширу слободу штампе, и желе да ту слободу и уставно загарантују против свих повреда од стране владе, док влада опет тежи, да ту силу, конкурента у државној управи, што више скучи и ограничи, Треба успоставити равнотежу између ове две тенденце које се узајамно побијају, а од којих свака има своје оправдање, Онај који не носи непосредне одговорности за поредак у држави, обични појединац, не види у томе, да ли ће данас нешто написати или не, прочитати један листић па бацити, као што то цео свет чита и баца, никакву опасност по опште добро; напротив, он одмах види ограничење своје личне слободе, и кадар је због тога другоме главу разлупати, Али државник на одговорноме месту, и уопште човек ширег видика и дубље проницавости, зна добро да је штампа, удружена са

238