Nova Evropa

|| | | || || || | |

|| |

свих лица која би се о њу огрешила, Стога је немогуће говорити о слободи штампе а неговорити уједно и о оном другом принципу, који и устав и закон морају имати у виду, наиме, о интересу наше народне државе, о интересу политички већ уједињене државе. У нашем државном животу то је збиља најпрече, Томе треба да теже сви, и држава и војска и црква и Устав; али нам нико неће, нити може, за тако кратко време то јединство обезбедити као правилно схваћена и на достојну висину издигнута слобода штампе у земљи.

Све што смо довде о штампи рекли, само су груби потези њене величине, механизма, димензије; али у њену унутрашњост, у њену душу, још нисмо право завирили, Упознали смо једну колосалну зграду, њену спољашњу фасаду и форму, сазидану од папира и мастила, али не знамо, ко у тој згради станује, какав ред и дух у њој влада, у какву сврху она служи7 У тој великој згради станује дух човека, оно исто обличје и подобије Божје које оком својим све види, ухом својим све чује, који је свуд гдегод се човек може појавити; који је наоружан свима силама модерне културе: знањем, моћи, и слободом, те је у стању да људе извештава, поучава, васпитава, да у њима племенита осећања буди, груба и дивља осећања сузбија, да истину открива, лаж прогони, немоћне и слабе у заштиту узима, силницима на мегдан излази, достојанство човека диже; да вољу и љубав за рад потенцира; да добре обичаје и морал развија, грех и штетне обичаје гони, јаван живот контролише; да суди, осуђује, ослобађа, диже, оживљава. Но поред тог и такова духа, станује у тој великој згради и дух мржње, који руши хармонију и ред, и уместо култа племенитих идеала човечанству заводи култ личних амбиција, материјалних интереса. У том храму истине терају своје бифтинске послове трговци лажи и извртања, Поред љубави према роду и човечанству, живи тамо и фарисејство и саможивост, који слободу употребљавају на рушење туђега угледа и поштења и части, Речју, није тамо само дух човечји, већ и човек сам од крви и меса, са свима својим и добрим и рђавим навикама, — човек у свој својој голотињи,

Штампа би, према томе, била веран израз воље човечјег друштва и његове душе: све позитивне и негативне стране духа човечјега, и истина и лаж и љубав и мржња, морале би бити у њој јасне и видљиве, као што су јасне и видљиве на фотографској слици поред лепих страна и евентуални недостаци и дефекти тела, Слобода штампе требала би да има само једно ограничење, а то је објективна истина. Само што човечји дух није тако објективан ни истинит као фотографски апарат, стога на челу модерне штампе стоје многе лажне фирме, Да споменемо само некоје, Пред публиком и јавношћу

242