Nova Evropa

штампа важи као друштвена установа, а она је у ствари само приватно подузеће, исто онако као и свака фабрика, трговина, радња. Као приватна установа, она је, разуме се, и гласило приватних особа; нема ту, нити може бити, какве независности, слободног уверења, општег интереса, већ је главно приватан ћар, (Например, лорд Нортклиф — Мопће е — који је пре тридесет година био још доста сирома човек, када је пре годину дана умро, оставио је капитал којим би се могли исплатити сви дугови наше краљевине.) У данашњој борби капитала и рада, слобода штампе је права иронија, Лист, који се издржава данас од својих претплатника, морао би имати бар 10.000 претплатника, па ипак велика већина живи и са 1000 претплатника, Две трећине свих па и највећих листова чине и доносе огласи, Многе фабрике троше милијоне на рекламе и "на отворене огласе, а колике су тек оне суме којима владе и странке, капиталисте и поједина подузећа, кришом потпомажу штампу! Та „независна и слободна“ штампа, чије ће интересе тититити, властодржаца и капитала, или народа и широке потрошачке публике2 Одговор је јасан, Политичке и финансијске групе разних интересената, или личне амбиције појединаца, нарочито пред изборе, покрећу и одржавају листове не у општем већ у свом властитом интересу. И што је још горе, уредништва појединих листова стављају перо у руке појединим полуобразованим, полуписменим, незрелим, често и некарактерним индивидуама, те они онда пишу у име јавности, Њихова мишљења чита и гута свет, њиховим очима гледа и просуђује догађаје, јавни живот, политику, цркву, установе, морал, и т, д,, Ти људи не пишу чак ни своје уверење, они су плаћени да мисле и пишу за другога, да заступају туђе интересе, Штампа дакле све више личи на неку позорницу, где се глумац и њетова душа повлачи а главно је приказивање туђих душа и. туђих живота, Далеко смо, стога, од тога, да штампу сматрамо изразом истине и јавног мишљења, Још је сва срећа у томе, тшто — кад се интереси друштвених група или појединаца косе у међусобној, нарочито политичкој, борби и зађевицама, једна или друга страна открије понешто истине,

ли, ако штампа и није израз јавнога мишљења, она је кадра, по својој свемоћи, да створи јавно мишљење. Капља камен дубе, Мисли и вести, којима несавесна штампа дневно кљука људе, постепено разривају душу и стварају кржљаву генерацију, Велики део наше штампе пада у тај неопростиви грех против свога народа. Она је странчарска, често у најгорем смислу те речи, И најсветији се народни и државни интереси лакомислено третирају, са уског партијског гледишта. Држава је готово сваком последња брига, рачунајући ту, често у првом реду, и оне којима је предата у руке њена судбина, и који амају да јој служе професијонално, У таким приликама, наша

"243