Nova Evropa

човјек дјелује, и то с обзиром на баш споменуту њезину карактеристику, и на добротворну, културну и напредну, улогу што је штампа врши у човјечанству, Дјејство, наиме, деликта извршеног штампом даје се редовно поправити, што се не може поставити као правило код деликата извршених другим сведствима, Чак и штампана ријеч која намјерава посредно постићи дјејство деликта, као што су напримјер уморство, буна, велеиздаја, чак и таква ријеч може се и без превентивних мјера спријечити да постигне своју сврху, Зато права превенција, превенција која претходи чину, има најмање разлога и најмање смисла. баш код слободе штампе,

Све ово уважио је, иако не потпуно него само већим дијелом, и Видовдански Устав, Кажемо „већим дијелом“ зато, јер док је на челу члана 13, поставио принцип „Штампа је слободна“, и даље „Не може се установити никакова превентивна мера која спречава излажење, продају, и растурање списа и новина", — дотле одмах у истоме члану, и у члану 138,, одређује извјесне изнимке од тог начела, Ca становишта слободе штампе, како је горе разложена, требало би и те изнимке одбацити, Но за нашу сврху овдје, довољно је ако напустимо за час то становиште, па се поставимо строго на оно самога Устава, јер је јасно да и Закон о штампи мора полазити са тог становишта, и да, ако би већ хтио отступити од оних изнимака, смио би једино да их ублажи, у само начело слободе штампе не смије да дира, сем колико јеу њ дирнуто већ оним изнимкама у Уставу,

Није нам до овога часа познат дословни текст пројекта Закона о штампи. (Док ово коригујемо, објављен је и нацрт.) Познат нам је само министарски (1, Сршкића) експозе о њему. Према томе судимо и о пројекту овдје само уколико нам је о њему познато из експозеа. Међутим, већ сам начин којим је дошло до овог пројекта, врло је чудан и погрешан. На првоме Збору Правника (одржаноме у септембру прошле године у Загребу) била је посебна тачка дневнога реда „законодавна техника", чијој се дотадањој пракси много приговарало, па је као резиме свих расправа и приговора донесена резолуција, којом правници траже да се законске основе у будуће доносе у споразуму с онима којих се оне тичу, Ту резолуцију усвојили су сви правници, без разлике племена, вјера, и странака. Гласали су за њу сви, и тада на Конгресу присутни а сада Министар Унутрашњих Дела Пе, Б, Максимовић, па бивши министар али још увијек радикал Пт, Д. Пелеш, итд., итд.. Ипак је такозвани „комите министара-правника“ прешао преко те резолуције и, несаслушавши никога, предложио чак на предсанкцију пројекат Закона о штампи, док интересирани о њему нијесу имали ни појма. Осим тога, постоји нарочито обећање свију влада, да.

231