Nova Evropa

pisca, naročito radi opisa odnosa izmedju Bajrona i Mme de Stačl, koju on nije osobito trpeo, ismejavajući je u svojim pismima Muru radi njenih pridika, govoreći kako »this same lady writes octavos and talks folios!l«; (»ova dama piše tabake u oktavu, a govori čitave Тобје!«); а što se tiče njena političkog stanovišta, »she is for the Lord oi Israel and for the Lord of Liverpool — a vile antithesis oš a Methodist and a Tory — talks of nothing but devotion to the Ministry, and, I persume, expects that Cod and the Government will help her to a pension« (»ona je za lorda Izraela i lorda Liverpula — jedna jeftina antiteza izmedju kakova metodista i torijevca —, ne govori O drugome do o predanosti vladi, i, kako mi izgleda, očekuje da joj Bog i vlada pomognu da dobije penziju«).

Jedan od najzanimljivijih članaka je doneo »The Сокић Мабагпе«, ђгој ха арт; 1 тавпед Вугопз« od Roland Greja, zbir karaktera iz raznih dela kojima je Bajron služio Tao model, Tu je najpre čuveni Glenarvon Ledi Karoline Lamb, zatim Bajron u »Veneciji« od Dizraelija, Bajron u »The Mariage of Willlam Ashe« od Gospodje Humpri Vord i u »Bendish«-u od Morisa Hjulita; a naročito je zanimljiv prikaz male francuske pozorišne igre »Byron a lEcole de Harrow« od »Messieurs Cogniard et Burat«, koju pisac ovog članka analizira sa naročitim zadovoljstvom puštajući maha svojoj linoj ironiji, Тако је isto dat ijedan kraći prikaz jednog novijeg dela o Šeliju: »Ariel«, od Moroa (Mr, Maurois), u kome imamo jedan od najsjajnijih modernih portreta Šelija, dok je Bajronova ličnost, tretirana ovde više uzgredno, prikazana dosta netačno i nepravedno, — U istom broju ovog časopisa je sadanji starešina izdavačke lirme Murej (Murray) iz Londona, koji je po redu četvrti u toj knjižarskoj dinastiji, napisao nekoliko zanimljivih strana o Bajronovoj popularnosti: »The Popularity ot Byron«, Taj je članak docnije, u broju od 10, maja, preštampao američki časopis »The Living Age«, Izdavačka kuća Murej je takoreći posvećena Bajronu, U njoj su izašla mnoga prva izdanja Bajronovih knjiga dok je na čelu firme bio još Džon Murej, po redu drugi, dugogodišnji lični prijatelj Bajronov, U njoj je izdano najkompetentnije izdanie celokupnih Bajronovih dela, pod uredništvom Proterovim i Kolridžovim, Murova Bajronova biografija, kao i Bajronova dela i korespondencija u njegovu uredništvu, takodje su tu štampani, Najzad je, godine 1922, tu izdana i poslednja dosada još neobjavljena zbirka Bajronovih pisama, koja je u mnogo čemu fatalna po Bajronovu uspomenu, jer prema tim pismima izgleda da su one optužbe iz »Astarte« bile opravdane, Prema Murejevu tvrdjenju u ovom članku, izgleda da je oko devedesetih godina prošlog veka čitalačka publika posle Šekspira i Longfeloa najviše trošila Bajro-

277