Nova Evropa

nova dela, Nema tačnih knjižarskih podataka, kako stoji danas sa Bajronovom popularnošću; ali ako imamo na umu da je devedesetih godina već bilo dosta razloga da se Bajronova poe= zija smatra »zastarelom«, onda ni danas širi krugovi ne bi imali nekih naročitih novih razloga da izgube svoj interes za ovoć pesnika mladosti, Da je tako, najbolji je dokaz što velike izdavačke firme još uvek оба ај nova izdanja Вајгопоу:ћ stihova,

Sa mnogo interesa se morao očekivati članak kojim bi » The Edinburgh Review« popratila lanske godine Bajronovu stogodišnjicu, Pre više od sto godina, taj isti časopis, pod uredništvom slavnog Džefrija, dočekao je jednom vrlo duhovitom, iako malo preterano oštrom, kritikom, Bajronova pesničkog ргvenca »The Hours of Idleness«, sa kojim je on još kao student Ви put stupio pred širu čitalačku publiku. Ovogodišnji pisac

ajronu, u svesci za april, Lorenc [C, E. Lawrence), u svom o »The Personality of Byron«, tvrdi da je ta prva kritika na Bajrona — za koju on kaže: »the wonder is not that fhose vigorous fellows of the Edinburgh belabouređ it; but that Jeffrey thought it worth the tribute of a stick« —, u stvari, lako tako akrimonijozna, »did Byron good« [»za Bajroma bila od koristi«). U ovom se eseju dalje nalazi jedna duhovita paralela izmedju Bajronova i O o {pojavi Tenisona se, kao što je poznato, u mnogom pripisuje opadanje Bajronove popularnosti). Odnosno Bajronove nesrećne ženidbe pisac daie ovu analizu: » Tako isto LO što je bio slučaj sa njegovim roditeljima, i u pogledu „njegove žene je on [Bajron) napravio izbor sa strahovito rdjavim rasudjivanjem. Gospodjica Amna Izabela Milbank bila је O žena. Sav svet je priznao tu činjenicu, možda i više no što je: bila istina, Ona bi bila sjajan drug jednom dobrom čoveku, naročito kakovu hrišćaninu sagradjenu prema plodonosnim evangeličkim modelima. Henli je kazao, kako bi ona dobro pristajala uz Viliema Vordsvorta ... Hristofor Vordsvort, taj tupi prelat, možda, — ali bolji od svih, zacelo, veliki Lord Šaftsberi; njemu bi ona bila izvrstan sadrug u njegovu strogom domaćinstvu, i u njegovu veoma korisnom životnom radu,«

»Byron in Londomn« od Čanslora (E, Beresford Chancellor), u „The English Review« za april, govori o raznim kućama u kojima je Bajron u Londonu stanovao, kao i o klubovima koje je posećivao,

Prof, Grirson (H. J. C, Grierson), jedan od najboljih sadanjih autoriteta o Bajronu, napisao je za » The Nation & The Athenaeum« (broj od 19, aprila) članak pod naslovom »Lor d Byron«, Ovo su reči kojima on ovde karakteriše značaj Bajronove poezije: »Svako ko je bio u Evropi nezadovoljan našao

278