Nova Evropa

могућности одржати се у утакмици животној, А када би који и постао савременији у своме раду и у својим назорима, пао би у немилост код својих ужих саплеменика и био би проглашен одметником ислама, Примера за ово имаде пуно, па су чаки саме власти ометале такове покрете а покретаче у народу приказивали најпрњим бојама, услед чега се је ионако малобројна муслиманска интелигенција морала још више повући, и чекати да „време“ ове тешке задатке решава, баш као да је време нешто што само из себе дејствује и мења људе и прилике, и као да цео свет унаоколо стоји исто тако скрштених руку и чека...

Онда је дошао Светски Рат, који је цео свет преврнуо тумбе, И док се је с пуним поуздањем очекивало да ћеи муслимани, вративши се из Рата, кренути другим, новим, путевима, те својој интелигенцији олакшати рад, на свеопће разочарање муслимани остају исти који су и какви су били пре Рата: у највећем броју пука сиротиња, и — што је најчудније — још више збијени у уске, заједничке резове него што је било и за време устанака под Турцима! При свем том, леп број интелигенције и млађих људи диже се, и свим могућим средствима настоји доказати тој и данас бедној раји, којим путем треба ићи ако хоће да сачува своју индивидуалност а да ипак држи корак с временом,

Главне разлоге пропадања муслиманског дела нашег народа. није дакле тешко погодити и утврдити. Ту су, како већ напред рекосмо, први и највећи кривци; богаташи (бегови), и хоџе (свештеници), Намеће се питање; како су, на који начин, те две класе друштва успевале да вечито одржавају народ под својом влашћу2 Ево дакле како. Бегови су имали земљу коју је бедна муслиманска раја обрађивала, и ко би самом најмањим гестом показао непослушност, они су му земљу без икакова милосрђа одузимали, јер ти бедници нису били на њој укњижени као кметови, А хоџе су у то доба били плаБани од бегова, који су им давали обилне дарове, услег чега су ови разним макинацијама одржавали народ у ропској покорности; па ако би се који нашао одважан, на њега би се осули дрвљем и камењем, и месецима би чак о њему држали предавања као о какову незнабошцу, тако да је сваки покрет ош у своме зачећу угушиван а покретачи у народу као одметници оглашавани, Пре свега, дакле, били су посреди социјални проблеми који су муслимане нагонили да приклоне главе и оставе своју судбину у рукама својих очигледних непријатеља,; а власт је тому погодовала, И зато се у већини муслиманске интелигенције рађала нада да ће се, након свршеног Рата, муслимани освестити, бацити ланце са себе, и поћи новим путем, путем радиности и савремене социјалне борбе у корист својих животних права. Живели су у уверењу, да ће се после

291