Nova Evropa

освијетлимо питање репресивног законодавства, те ћемо се осврнути на норме хрватског и српског Казненог Законика,

Хрватски казнени закон вели (у глави ХИ, говорећи „о преступцих и прекршајих супрот јавној ћудоредности“, у S 500) слиједеће; „Брига законодавства, гледећ на сврху своју, појма јавне ћудоредности не скружује само на оне чине који сами по себи могу побудити мрскоћу и јавну саблазан; него повлачи под тај појам несамо оне чине, који по својој властитости помажу распростирати разврату, већ и оне с којима су, као обично скопчани нереди и разузданости. Тога ради имаду се у случајевих, назначених овдје, казнити као преступци или прекршаји супрот јавне ћудоредности: а) блудност, 6) груба и јавна саблазан угрожујућа повреда ћудоредности или срамежљивости, в) просјачење, г) забрањене игре, д) пијанство, 5) друге повеће нећудоредности", — Исто такав наопаки систем, иако без толиког моралисања и благоглагољивости, заузима и србијански казнени закон говорећи о том у глави четрдесетој под насловом: „О иступљењима против вере, нравствености, и благих обичаја“. Ово становиште наших репресивних законапоказује потпуну дизоријентираност у односу појма јавне ћудоредности, те слиједом тога настаје пермутирање и супститујирање појмова који међусобом имају заједничким само то да су сви заједно тек појаве у животу појединца и друштва, Блуд и просјачење иду ту једно с другим, па онда пијанство и забрањене игре, вагабундажа, токсоманија, и т, д. | Али ова конфузија у законодавству иде још и даље, па оба закона под истим параграфима и напоредо третирају и питање прељубе и питање осрамоћења обећањем женидбе, и т. д. Норме се, дакле, не систематизирају по своме циљу, већ по својој сексуалној бази. То је старо законодавство, које потиче из мутног доба борбе између типа полицијске и правне државе,

Што се тиче саме проституције, то хрватски К. 3, вели (5 509); „Кажњење оних, које својим тјелом блудно тргују, оставља се редарству мјесном. Него ако блудница јавношћу велику даде саблазан, ако заводи младиће, или ако знајући да има блудну коју болест срамотни свој занат настави, има се за тај прекршај казнити строгим затвором од једнога до три мјесеца“. А српски К. 3, вели (у 5 356, тачка 6), укратко, да се имаду казнити затвором од 10 до 30 дана „женске које јавни блуд као занат проводе“. То је све што наши законици веле о проституцији у најужем смислу. Није много, није ни савршено; али има то добро својство, да реглементирање проституције одузимају репресивној дјелатности државне властимн препуштају га превентивној власти, т.ј. полицији, А полиција, "која је (по Лауферовој теорији) најмоћнији регулатор неизмјерно комплицираног модерног живота, позвана је, баш по превен-

348