Nova Evropa

revija; a od časopisa preimućstveno književnih, imenovani Hrvati — kad već i tu treba opet.da se delimo na »Hrvate« i »Srbe«! — saradjuju redovno samo na »Srpskom Književnom Glasnik u« (na drugima tek izuzetno), i to većina još kao saradnici od pre Rata, a neki čak od osnivanja »Glasnika«, Na drugoj strani, u Zagrebu nema već poodavno nikakova stalnog književnog lista, u pravom smislu te reči, osim Krležine »Književne Republike«, na kojoj ne saradjuju — osim uskoća kruga oko urednika — ni »hrvatski« pisci; a saradjuje stalno G, Dragiša Vasić, iz Beograda, Ostaju даје »Јибозјаџепзка Мруа« 1 „Nova Evropa«, Na »Jugoslavensku Njivu« može se odnositi ono što kaže njen urednik u svome članku, — on će to bolje znati; ali se ti njegovi podaci ne mogu uopštiti, pa preneti i na »Novu Evropu«, jer oni za nju nipošto ne važe, Mi se doduše nismo nikada prebrojavali, ko je Srbin a ko Hrvat, i koji je saradnik iz koje naše pokrajine; ali dosta je baciti jedan pogled na Radno Kolo »Nove Evrope«, i na potpise kroz naših deset knjiga, pa da se vidi, da. su tu Srbi zastupljeni bar koliko i Hrvati, ako ne i više, i da je saradnja iz Srbije obilata, Kako se je to moglo prevideti? .,,,

Pisac onoga članka, ili ne zna za »Novu Evropu«, tojest: znao je za nju — budući da je i sam bio njenim saradnikom —, pa ju je zaboravio; ili ne zna ko su Srbi a ko Hrvati, od onih koji potpisuju članke u »Novoj Evropi«, — što bi i za njega i za nas bila još ponajbolja od svih mogućnosti u ovom slučaju, Ali onda, kad ne zna, zašto govori? ,,,

G. A, Barac piše dalje, u istom članku, ovako :;

»Mi pišemo kao o mečem svojem, 1 čitamo i Radičevića i Nušića i Rakića, i tL., d,, jer je to sasvim naravno, Sve naše prečanske revije nalaze medju svojim suradnicima dosta ljudi, koji znadu o srbijanskim književnicima napisati prikaz i studiju, Obrnuto — od ujedinjenja amo nije se od Srbijanaca našao niko, da spontano napiše opširniji prikaz ili studiju o kakvom hrvatskom ili slovenačkom književniku kao o nečemu što on oseća kao svoje,.,,.«

Baš kao da se u Srbiji, i medju Srbima, ne čitaju i ne poznaju »Smrt Smajil Age Čengića« »Hrvata« Mažuranića, ili pesme Petra Preradovića, »kao nešto svoje«, i kao da »Srpski Književni Glasnik« — da samo na brzu ruku nekog зрошеnemo — ne donosi nesamo prikaze o knjigama »Hrvata« {od M. Bogdanovića, i drugih) nego i redovne izveštaje o kazalištu, Ali, da ne idemo daleko: u »Novoj Evropi« od 21, decembra 1921 napisao je G, Ves, M, Vukićević, po rodjenju Šumadinac, topao i oduševljen članak o M, Krleži, pod naslovom: »Jedan nov prorok«; a u istom broju »Nove Evrope« izišao je i jedan članak G, A, Barca! Kako se tu onda može reći, »sasvim mirno i svesno«, da se od Srbijanaca ne nalazi niko da piše o hrvatskim književnicima ?!,,,

385