Nova Evropa

шевског (који је већ 1862 ухапшен, а 1864 изагнан у Сибирију); он је приспео у Петроград 1866, и дошао ту у дотицај са најразличитијим револудијонарним струјама. Он је онда, 1869, отишао у Цирих, гдје је остао годину дана, и није дошао у везу само са руском емиграцијом већ и са њемачким социјалистима и са Интернацијоналом. Тамо је он видио почетке борбе између Маркса и Бакуњина. Марксов му је „Капитал“ импонирао, али се није знао њиме користити, баш као ни ико од нас, док нас није у њ увео Енгелс, Бакуњин није вршио никаков утицај на њ, Нико у њему није могао потиснути Черњишевског,

И прилике Србије су различите од оних у Русији, које су одгојиле бакуњинизам, Овдје као и тамо предмарксистички се је социјализам оснивао на сељаштву, и био је сматран као средство, — да се подигне на виши ниво живот сељака. Државни апарат у Србији није био тако снажан као у Русији, али је зато сељаштво, услијед својих успјешних борба са Турцима, било храбрије и свјесније. И тако је побједа демокрације, и њезино. одржање, било у Србији сигурније, док су у руском царству, прије пола вијека, изгледи демокрације били очајно жалосни. Није стога никаково чудо, да су руски револуцијонарци вољели од невоље направити врлину, те да су демокрацију слабо цијенили, Они су је настојали прегазити анархијом, хтјели су раскомадати државу на мале, суверене, опћине, иза чега је увијек вребала диктатура шефова анархиста, што је значило превођење царизма на револуцијонарност, Иако је дакле на Марковића толико утицала Русија, он је ипак своју земљу сачувао од бакуњинизма, И тиме је њему било могуће постати њезиним препородитељем. Његова су се социјалистичка | очекивања, у ствари, оснивала на илузијама, али је зато. ипак његова агитација развила огромну снагу. И баш зато | што се је ослањала на сељаке, она није никад губила терен под ногама, Заслугом њезина социјалистичког мисаоног садр- | жаја испунила је она сељачки покрет културнијом садржином, и лакше га је приближила култури Запада него што би јој то иначе било могуће, Практично је она, у првом реду, дјеловала у смислу демокрације.

Још прије навршене своје 29. године живота умро је Марковић, године 1875. Непосредно иза његове ране смрти показало се је какву је жетву пожњела држава, коју је овај наш велики предборац у мало година посијао. У свим сеоским опћинама Србије одржавале су се посмртне свечаности за покојника, а сељачки је покрет рапидно растао. За неко вријеме он је за србијанску владу узимао мање опасан правац, услијед рата са Турском (1876); али кад се је тај рат (1878) завршио успоставом суверености Србије, сељачки покрет, и Радикална Странка, која је године 1881 основана, вођена од

402