Nova Evropa
угарску војску с немачком, да су је ставили под немачку команду, и да су Аустро-Угарску подредили немачком царинском савезу, Истодобно су Немци на Балкану створили наРрочиту федерацију, која је слушала Немачку, и настојали су да доведу под свој утицај Турску и Перзију. У Румунској и Грчкој утврђене су родбинске везе Хохенцолерна, док се у Бугарској и у Турској успело, с помоћу политичких интрита, довести на најважнија места погодна лица,
И тако је пангермански план имао да зада озбиљан удаpa трима великим властима европским, Француској, Русији, и Аустро-Угарској, а да апсорбује десет другокласних држава, и то Холандију, Белгију, Луксембург, Швајцарску, Румунију, Бугарску, Србију, Црну Гору, Грчку, и Турску. Иако то изтледа необично, ваља ипак истакнути, да у овај пангермански план из године 1911 још није улазила борба с Великом Бри- | танијом, те када је заметнуо рат, Вилхелм је живео у уверењу да се Енглеска неће у њ уплести, То, наравно, још не значи да стварачи пангерманског плана нису рачунали и с могућношћу, да би и царица мора могла ући у борбу на противној страни. Само се рачунало, да Енглеска кад држава која у то време није имала јаку копнену војску неће загазити у рат, чији је циљ био задобијање велике светске саобраћајне жиле куцавице; Немачка, која је сада заметала борбу, ради овојења светске пијаце, морала се спремати и на рат с Великом Британијом, са чијом је колонијалном политиком долазила у сукоб, али је та борба имала да буде по реду задња, како то пока. зују и врло карактеристичне речи адмирала фон Хецена, личног пријатеља цара Вилхелма; овај је (1898) рекао у Манили американском адмиралу Девеју ово: „За 15 година моја ће отаџбина загазити у велики рат, — у току од месец дана ми ћемо бити у Паризу, Али то ће бити тек први корак у нашем настојању да уништимо Енглеску“ — И заиста, мало времена након ступања на престо, узимајући у руке крму немачког империјалистичког брода и навестивши „нови курс" немачке политике, Вилхелм баца у свет крилатицу „Будућност Немачке лежи на мору и ,„,.,,
Немачки народ, васпитан пропагандом у школи, штампи, војсци, цркви, на чак и у науди, следовао је стопама свога вође, и предузео је све могуће да се спреми за борбу. Ево неколико факата, који ће нам најбоље показати који су све напори чињени у том правцу само за подизање и опремање једне снажне флоте, Саме године 1906 порасла је немачка флота са 15 нових ратних бродова. Познати немачки марински писац гроф Ревентлов даје, на крају своје књиге „Светски мир или светски рат“, необично занимљиве податке о успетима постигнутим при грађењу ратних бродова у Немачкој: Шест најзнаменитијих бродоградилишта („Круп" у Килу,
454