Nova Evropa
Nacijonalistička omladina u Bosni i Sarajevski Atentat.
Pitanje uzroka Svetskog Rata i Sarajevski Atentat uzburkalo je opet gotovo celu svetsku javnost, Povod je dao G. Ljuba Jovamović, bivši ministar Kraljevine Srbije u ono doba, a sadanji prvak, aktivni vodja Radikalne Stranke, S tim je pitanjem u vezi i mnoga ekonomska politička činjenica celog sveta, a posebice Evrope, pa se ne zna na kakav način ima svetska pravda da reši probleme ošteta, istorijskih odgovor= nosti za milijone ljudskih života, i t. d,, Nije dakle čudo što su oni koji tu pre svega dolaze u obzir, a to su Nemci, reči G, Lj. Jovanovića dočekali s naročitim zadovoljstvom, tumačeći ih u Svoju korist, Medjutim, to pisanje nije osnovano; čak je netačno i za ona vremena u kojima se živelo i radilo na drugi način nego danas za narodnu stvar, .
Embrijo za sve atentate na Slovenskom Jugu — a specijalno za one u Bosni — nalazimo u vremenu i prilikama pred, za, i posle aneksijone krize, Valja samo naglasiti neke krup= nije momente iz skore narodne prošlosti, pa ćemo videti da je tako, Posle nevesinjske, pa krajiške bune, naš je narod, barem na oko, akceptirao stanje austrijske uprave, Od tih dana tinjala je u njegovoj duši lepa uspomena na vremena koja bi imala da dodju, — sloboda, oslobodjenje, Akcija spavaše, Tek pokretom za školsko-crkvenu avtonomiju Srba (pod vodstvom G., Јенаnovića i drugova) krenulo se malo napred, Uvidelo se, da smo sposobni i za kompaktniju narodnu borbu, Mi smo se tek radjali za jaču akciju, Prvi Srbi inteligenti dolaze, posle te borbe, i osnivaju, razradjuju započeto delo, sa »Prosvjetom«, Sleduju Sokoli, pa Pobratimi; pa i sav ekonomsko-politički rad do pred samu aneksiju dobija formu nacijonalne kompaktnosti, otpornosti, i čak proračunatoš narodno-buntovnog idealizma, Aneksija nas nalazi u vrenju, Nijedan nacijonalni metod u akciji ne beše još ustaljen, odredjen, Jedni beže u Crnu Goru, drugi u Srbiju, treći spremaju, razume se bez sistema i neodredjeno, ovde-onde, za slučaj rata sa Srbijom, da se narod vaspita na neposlušnost tadanjoj gospodarici — Austro-Ugarskoj, Sve je to bio tek nemiran san, daleko od sistematskih revolucijonarnih pothvata, Ali je nešto, ipak, već bilo odredjeno; grupa studenata, sa raznih univerziteta — iz Beča, Praga, Zagreba već u ono doba spremala je akciju, Dobro se sećam; G, Boško Zečević, sadanji prolesor, ili je trebao otići ili je i otišao u Rusiju, sa misijom da radi za našu buntovnu stvar; G. Aleksa Bogdanović, advokat iz Bijeljine, osnovao je, u društvu idealista, kružok »rebelera«, u Tuzli, i taj kružok vodio je i neku funkciju: spaljivao zastave, koje su slavile aneksiju, trgao proglase
486