Nova Evropa

Onda je došao Balkanski Rat, Jedan velik deo našegš naroda, ponajpre omladine, pošao je u borbu za osvećenje Kosova, Itek utoj borbi — to naglašavamo — nadjena ie veza izmedju naše omladineinekihljadiu Srbiji Ta su bili, medju prvima, pok, vojvode Tankosić i Popović, i pok, Dragutin Dimitrijević-Anis,

Po povratku u Bosnu, omladina očeličena, zadivljena uspehom ostvarene narodne misli na Kosovu, počela je jaču akciju, Kružoci su oživeli, Po koji omladinac šmugnuo bi 5 preko Drine, da se nauči kod raznih vojvoda, koji su još iza Balkanskog Rata ostali na dužnosti, rukovanju oružjem, [Tako su iz Tuzlanskog Kružoka bili Dr, Ilić i Dr, Stojanović na takom kursu,) Ali sve o svom ruhu i kruhu, Koliko i sam znam, to beše bez učešća zvanične Srbije, Išlo se peške, sa torbicom preko ledja, T tako je to trajalo sve do dana, dok se omladinac nije našao u snažnijoj organizaciji,

Buknuo je celi Jug. Zagreb, Prag, Beč — poveli su alcciju, da se svi nacijonalisti udruže, radi jedne oslobodilačke ideje, Pisalo se, radilo se, Uvek samostalno, Srbija {sem pok. Skerlića, i još dvojice-trojice) nije imala ni vremena da uzme celu stvar ozbiljno, Balkanski Rat umorio je sve redove, naročito zvaničnu Srbiju, Ona je, tada, radila, u nacijonalnom podledu, sasvim neodredjeno, bez plana, upravo — zauzeta шпиtrašnjiom partajskom borbom — nije stvarno ništa ni radila,

Pod uplivom ekstremnog nacijonalizma, organizovan je dakle Sarajevski Atentat od bosanske nacijonalističke omladine, koja je u to doba imala veze s izvesnim privatnim ordanizacijama i ličnostima u Srbiji {Tankosić i drugi), ali ne i sa zvaničnom Srbijom, Naprotiv, zvanična Srbija, ukoliko je uopšte imala posla sa članovima ove omladine, рге а je ne= kim bosanskim izbeglicama i omladincima progonom i hapšenjem, Osim toga, znamo tačno da, naprimer, Vaso Čubrilović, Cvjetko Popović, Ivo Kranjčević, atentatori, nisu, ni и опо vreme, ni vidili bili Srbije, Još nešto. Učitelj Veljko Čubrilović, koji je kao atentator obešen, uvukao je u organizaciju za Atentat i neke težake, Keroviće, koji su — na njegovu reč, a nikako na kakvo naredjenje iz Srbije — prevozili oružje, pa i atentatore iz mesta u mesto, Tako je isto bilo i sa seljakom Cvijanom Stjepanovićem, Svi ti oduševljeni ljudi — sa. Principom na čelu — behu separatan borbeni pojas, i oni su izvršili Atentat u uverenju da vreme zahteva odlučnu borbu kod mas, u Bosni, a ne tamo, u Srbiji,

Sve su ovo, držimo, dokazi jasni i razumljivi, koje mnogi drugovi iz onih i ovih vremena mogu da potvrde. To bi oni i trebali da učine, svaki na svoj način, ako im je otadžbina još

uvek na srcu, Dr, Branho Čubrilović,

488