Nova Evropa

hrišćanstvo oduvek bilo više nacijonalno nego hristoliko, Treći, najinteresantniji, momenat vidimo u jugoslovenskoj formuli njihova nacijonalizma, Medju mladim zaverenicima bilo je i katolika (Kranjčević), i muslimana (Mehmedbašić), mada su Srbi i inicijatori i organizatori i izvršioci, Na procesu se jasno ocrtava razlika izmedju staroš »radikalnog srpstva« i novog »Jugoslovenstva«, Predstavnici prvog (Forkapić) misle na oslobodjenje Srba, i ne mare za ujedinjenje sa Hrvatima; ргедstavnici drugog, a to su svi atentatori, vide nacijonalni problem u znaku Jjugoslovenstva,

Sve ove psihološke struje dolazile su Dbosansko-hercegovačkim omladincima ne toliko iz Srbije koliko iz same du=navske Monarhije, iz njihove sredine, Čitali su Skerlića, obasjavali se verom i hrabrošću pri pogledu na junačka dela Srbije, Ali onaj neposredni, intimni poticaj imali su u svojoj vlastitoj djačkoj sredini, Ukus atentata dao im je Žerajić, čiji grob kite, a za njim Jukić, Hercigonja, i ft, d,, Gnev i mržnju raspi= rivalo im je stanje koje su videli oko sebe, Jugoslovensko shva= tanje (koje je inače starijeg datuma) sišlo je u ovu srednje= školsku omladinu već iz krugova omladine univerzitetske, iz krugova oko »Vala« i »Zore«, itd,, Otuda su ovi stariji drugovi dolazili i direktno organizovali ove mladiće, Gaćinović je u Beču pokušavao sa »kružocima«. U donjim izvacima spominje se tako i jedan dolaznik iz Ljubljane. Ovaj praktični јибов[оvenski pokret osetio se jače iza Amneksije, zatim se odrazio u bečkoj »Zori«, stupajući postepeno od jedinstva Srba i Hrvata jedinstvu sa Slovencima, A najači, upravo vatreni, poticaj dali su mu Balkanski Ratovi, gde je pijemontešku ulogu Srbije osetio svak, i prijatelj i neprijatelj. Tako se, u to vreme, i tajna djačka društva srpske omladine po Bosni otvaraju i Hrvatima, Interesanino je, dakle, videti —: dok Austrija svuda optužuje »velikosrpsku propagandu«, stvarno, sva ona revolucijonarna omladina, od Žerajića do Principa, ne govori o Velikom Srpstvu nego o Jugoslovenstvu. Omladina je primila revolucijonarnu taktiku srpsku; ali je ideale pomakla dalje, i nazvala ih jugoslovenskim, (S oružjem u ruci sudelovali su u atentatu: Princip, Čabri= nović, Grabež, Vaso Čubrilović, Popović, i Mehmedbašić, Prva trojica došla su iz Beograda, drugu trojicu organizovao je Ilić; atentat su izvršila samo prva dvojica, Ostale ličnosti koje se niže spominju bile su inače upletene u stvar, Mehmedbašić se ne spominje na procesu, jer je umakao u Crnu Goru.)

P. Slijepčević.

490