Nova Evropa

.

starih i jakih simpatija; ruski dvor čuvao ih je iz interesa svoje monarhijske ideje; pa i sa Francuskom, koja je našoj tezi bila. najbliža, oni su vodili opasne po nas pregovore (tokom 1917). Četvrti veliki Saveznik, Italija, bio je, kako je poznato, sve do. 1918 otvoren prolivnik stvaranju Jugoslovenske Države, Naš glavni zaštitnik, Rusija, nije voleo da se od jedne pravoslavne Srbije pravi katoličko-pravoslavna Jugoslavija, Ekonomski krugovi naglašavali su, da Dunavska Monarhija sačinjava jednu evropsku potrebu, i da bi njeno drobljenje onemogućilo stabilizaciju na jugoistoku Evrope, Praktična i demokratska Amerika nije priznavala ratnih okupacija, tražila je glas samoopredeljenja, i dokaz da medju Južnim Slovenima odista postoje sloga i volja da se odvoje od Austro-Ugarske i ujedime, Dodajte svemu tome, da naš narod ispod Austro-Ugarske nije imao, sve do 1918, osim preko nekoliko izbeglica organizovanih u Jugoslovenskom Odboru, ni puta ni načina meritorno kazati svoju volju da se odvoji od Austro-Ugarske i spoji sa slobodnim srpskim Kkraljevinama, U ftakim prilikama, onaj silni moralni i vojnički napor naših dobrovoljaca, koji su hitali u srpsku vojsku iz svih krajeva sveta, a bili rodom iz svih naših pokrajina, bio je daleko najači naš argumenat pred inostranstvom, G. Trumbić i njegovi istomišljenici imali su potpuno pravo što su mu pridavali onoliku važnost, Svetski Rat nisu vodili političari nego vojnici, i vojničke akcije padale šu na vagu većom težinom: nego druge, naročito na našu vagu, Političkim argumentima Srbija bi mogla samo da izvojuje pravo svog izlaska na more, i delomičnog ujedinjenja Srba, ukoliko se time Austrija i Madžarska ne odsecaju od mora, Za naše integralno ujedinjenje trebalo je još jačih, upravo krvavih i revolucijonarnih argume= nata, a te su dali dobrovoljci svojom krvlju, Trebalo je pokazati da naš narod neće pa neće Austrije, i da na Crnom Balkanu neće biti mira dok se Srbi, Hrvati, i Slovenci ne ujedine. Uporedite samo što su Česi izvojevali pozivajući se na daleko manje svoje legije, koje su se počele formirati tek poslednjih godina Rata, i zapravo nisu sudelovale na velikim frontovima! ..

Nije moje da govorim o vojničkoj važnosti dobrovoljaca, Gjeneral Petar Pešić odao je njihovu sudelovanju pri proboju Solunskog Fronta veliko priznanje, Ne mislim uporedjivati vojničku vrednost neredovnih jedinica sa disciplinovanim redovnim, Iz vojničkih krugova čule su se mnoge kritike protiv komita, Ipak, od Balkanskih Ratova do 1918, i opšta уојnička vrednost i disciplinovanost dobrovoljaca stalno je rasla. Bilo je medju dobrovoljcima i takih koji su se javili od nevolje, bilo ih je i »silovoljaca«, — ali ogromna većina pohitala je na ročište slobodno i svesno, ostavljajući mir i rad, i preuzimajući sve opasnosti za sebe i za svoje familije, I to više nisu bili retki pojedinci nego čete, legije, Da obratimo samo pažnju na

532