Nova Evropa

Босанска позадина за време Рата.

У историји су главно јунаци и њихова акција, — позорница и околина су споредно, Позадина, све да је и смела, није могла узети директног учешћа у борби. Ипак може, до извесног степена, и позадина да даде грађу за историју; у нашем случају утолико пре, што неки истгричари тврде, да је наша пречанска позадина била без правог интереса за ослобођење, и лиферовала само борце противу властите слободе. Свакако није без интереса да се забележи неке напомене које карактеришу борбено расположење позадине, нарочито у Босанској Крајини у којој је живело почетком Светског Рата око пола милијона душа прилично свесног нацијоналног елемента. Каква је дакле ту била позадина у годинама 1914—19182 |

Борбену организацију представљала је у Крајини „Народна обрана", везана територијално и духовно ланцем поузданих и патријотских људи, који су поближе знали само своје суседне карике и комуницирали преко њих са центром, у коме се тамо у Србији налазио Драгутин Димитријевић-Апис, Комуникација је била прилично јака, и могла је у свако доба да преноси вести и заповеди, па и да извршује. Почетком Рата, л'нац је посве раскинут између Прњавора и Добоја, а и иначе су многе карике пооткидане и расуте, Ипак је нешто остало. То нешто, оставши само, саветовало се помало међу се, још одмах у августу 1914. Одлучено је да се не предузима ништа активно, Саветовало се војницима да пребегавају, да праве пасивну резистенцију, те да слабе Аустрију гдегод могу; а код куће, ишло се затим да се помогне прогоњенима, сиротињи и самотињи, које се указаше одмах на почетку Рата. Рачунало се једино с тим да треба убити Поћорека, ако дође на Крајину, јер да је срамота свих Срба Босанаца и Херцеговаца ако он и после познатих својих зулума остане у животу. Нажалост, и на срамоту свих нас, он је остао жив, иако је, чини ми се, једном, када се није знало за његов долазак, долазио и на Крајину.

Концем 1914, Аустрија је птовела ревизију цивилног мушког становништва од 24, до 36. године. Раније је Аустрија купила само најбоље момке у војску; сад је узето све што још нешто вреди. И та резервна војска, неизвежбана и недисциплинована, слегла се била у неколико десетака хиљада свесвог нацијоналног света по варошима Крајине, Центар су били Бања Лука и Приједор. Војска се брзо вежбала, али је душевно остала несломљена. И последњи српски сељак са Крајине имао је у то доба свест да се одиграва у свету нешто велико и судбоносно, и да је и његова лична дужност да учини своје за Србију и Русију. Изнимке су се могле избро-

535