Nova Evropa

Eto i zašto je rat bio oglašen samoj Austriji, a ne i Nemačkoj sve do leta 1916, tojest sve dok se nije moralo, Eto zašto je, 21. maja 1915, pred deklaracijom rata samoj Austriji bio potvrdjen sporazum izmedju Italije i Nemačke »kako da se postupa s odnosnim podanicima i vlasništvima za vreme rata«*), Eto zašto je, 23, maja 1915, na obavest savetnika nemačke ambasade u Rimu, von Hindenburša, da su austroušarske trupe posvuda pomešane sa memačkima i da »udar protiv austrougarskih trupa znači istodobno i udar protiv nemačkih trupa«, generalni sekretar talijanskog Ministarstva Inostranih Dela, de Martino, »opazio, kako je to veoma teška vest i veoma za sažaljevanje; jer kada bi nemačke trupe poduzele kakovu akciju protiv talijanskih trupa, taj bi fakat probudio u Italiji mržnju protiv Nemačke, koja danas ne postoji, i izmedju naroda otvorio bi se jaz koji se ne bi posle mogao premostiti ni za mnodo godina,« »Gospodin de Martino bio je gšanut do takova stupnja kako ga ja nisam nidda još video, Kad sam da ostavio, opetovao je u više navrata,da Nemačka iltalija nisu imale kontradiktornih političkih interesa; on je uzdržavao nadu da rat neće biti vodjen prevelikom animoznošću, jer bi па taj način doveo. do neizlečiva preloma izmedju jednog i drugog«,**)

Kada je dakle stigla pobeda, Sonino se našao pred poruбепот Austrijom, i pače Nemačkom, koja je bila snižena do nemoći. Od njegovih planova nije ostalo ništa, Onda su se još engleski i francuski diplomate setili, da su Talijani bili »allićs pour le momente, kako je pre toga zgodno rekao jedan naš pariski diplomata, Netom se završio rat, savezništvo se rasјипијо, Ko želi da shvati neuspehe koje je Sonino na Kongresu: Mira sebi prikupio, treba da otkrije prvo šta im je bio prvi i glavni uzrok —: iluzija, po kojoj je on verovao da je moguće voditi »naš rat« u jednom generalnom ratu!.,..,

Da ne bi bio prešažen izmedju Britanaca i Prancuza, koji su nakon razoružanja Nemačke zadobili potpunu slobodu akcije, i koji su je i upotrebili bez obzira i bez predomišljanja, kao što je to pravilo u diplomatskom svetu, {i kao što bi to bio učinio i Sonino da je mogao), on je imao samo jedan put, a taj je bio: manevrisati izmedju nesporazumaka koji su delili pobednike,

#) Апајобап ргебохог Бао је ponudjen od berlinske Vlade ambasadoru Sjedinjenih Država, Gerardu, ali ga je ovaj odbio: Gerar d, »My four years in Germany«, London, Hodder and Stoughton, 1917,

++) Ova obavest Princa Bilova bila je, u leto 1916, publikovana u »NSorddeutftsche Alilgemeine Zeitung« na preneraženje celog sveta, »Unita« (15, decembra 1916) pokušala je da je u Italiji objavi, ali je bila cenzurisana,

566