Nova Evropa

вео борбу до истраге, Јер, бојимо се, дуго би трајало поћи другим путем — јединим који још преостаје —-: чекати и пустити да се зло угуши у свом властитом „добру“ ...

Рт, Иво Колбе, ·

Predratna vojvodjanska omladina i nacijonalistički pokret,

U svome članku »Jugoslovemska nacijonalistička omladina uoči Rata« {vidi »Novu Evropu« od 11, maja t. 8. — XI, 421), G. Kazimir Vidas iskazuje želju da bi sudelovači u pokretu jugoslovenske mnacijonalističke omladine bacili nešto više svetlo sti na taj pokret. Skoro istovremeno izašla je i knjiga G, Nika Bartulovića, koja hoće da izloži istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta kao razvitak »od Revolucijonarne, Omladine do Orjune«, u uverenju da time ne sramoli čitav jedan plemenit naraštaj. Pa budući da je i meni milo govoriti o vremenu kad sam bio i mladji i bolji, mao bolje drugove u čijoj duši je plamtela sveta vatra, odazivam se pozivu G. Vidasa, i iznosim evo nešto svojih sećanja na godine 1912—1914; pa ću, tom prilikom, može biti, ispraviti i poneki nesporazum,

Na prvi pogled, пе bi imalo ništa iz Vojvodine da se rekne o Sarajevskom Atemtatu, Niko od vojvodjanske omladine тије imao veze s atentatorima, Samo sam se ja, slučajno, 14, maja 1914, našao u Sarajevu, držao te večeri predavanje, posle koga su djaci demonstrovali protiv Austrije, pa nekolicina (i G. Borivoj Jevtić) prenoćila па policiji; i toga radi je segedinski sud, 1915 i 1916, gledao da nadje vezu izmedju tog 14, maja i 28, juna, Iskao je od mene, da za svaki sat svog boravka u Sarajevu reknem gde sam proveo, s kim i o čemu sam razgovarao, Istražni sudac tvrdio je da sam se, u Sarajevu, upoznao

sa Danilom Ilćem, Ja sam priznao mogućnost toga, jer sam se –

upoznao s mnogim mladim ljudima; ali se Danila Ilića nisam tada sećao, kao što se ne sećam ni danas, Veze s Atentatom nismo imali,

Za onoga koji poznaje tadanje prilike u Vojvodini, to je tako i prirodno. Vojvodina se tada dizala iz najdublje nizbrdice kojom se bila stropoštala posle 1883, posle Miletićeve katastrofe, U opštem poletu Srba i Jugoslovena, nije bila izostala ni ona: obnavljao se zanatlijski i trgovački stalež, ratar je jačao i počeo da se organizuje, Ali, intelektualna i politička Vojvodina stojali su dosta žalosno.

»Jedva mucaš srpskil,..« optuživao je tadanju Vojvodinu Veljko Petrović, pesnik koji je madžarski jezik znao bar ko-