Nova Evropa

па Reci, Rađilo se o tome, da se Srbi učenici madžarskih srednjih škola izjednače po menfalitetu s ostalom jugoslovem= skom omladinom, To je bio unutrašnji život pokreta, i on je imao lepih uspeha, U Pešti smo već spremali trpezu: agape za. verski nastrojene mlade Jugoslovene, U Novom Sađu smo, pred Vidov Dan 1914, održali Kongres, na koji dodjoše djaci iz Kečkemeta, Arada, Bele Crkve, da čuju pok, dra, Ostojića, dra, Radojčića, i druge, a odovud da idu u Beograđ i na Kosovo, Veze s ostalim centrima sam, uglavnom, održavao ja, Radi njih, pošao sam 13, maja 1914 za Sarajevo, Mostar, Split, Zadar, Rijeku, Karlovac, Zagreb, Zbog kongresa u Novom Sadu i, na Vidov Dan, u Beču, nisam se mogao odazvati pozivu dra, Jedlovskog, koji me je zvao u Trst, i pozivu studenata u Insbruk, To sam! bio)bsstavio za posle Vidova Dana, pri povratku iz Beča, kad sam imao ponovo svratiti i u Ljubljanu, S ovog putovanja poneo sam i poslao u Beograd Memoar jugoslovenske omladine Rijeke, Sušaka i okolice: iskala je pomoć da se naoruža za stvaranje »Jugoslavije s pograničnim gradovima Bečom i Peštom«, Tako se visoko ponegde dizao stub vere u sebe i ч паciju! Znali smo za brošuru Etjena Reja (Etenne Rey) »La renaissance de | Orgueil Framcais«, čitali »Jean Christophe«-a, gde se peva lepota takih omladinskih zanos4; pokojni Gaston

avje pojačavao je ove veze, Ali, i tada, učenik Dositeja i ostalih racijonalista i kritičkih duhova naših, ja sam se smejao ludostima kakva je bila i malo pre spomenuto povlačenje granicš& preko Pešte i Beča,

Čestiti sinovi zarobljenog naroda, mi smo {ražili slobodu za svakoga, pa i za nas; naš je nacijonalizam bio jedmi tada mogući oblik humanizma, Otuda smo s istim gadjenjem, sa kojim smo se opirali austro-madžarskom шпретја ти, ако пе još i s većim, predusreli srpske imperijalističke velejitete kojima su se, posle ratova, počeli rehabilitovati ljudi koji ne umeju plivati protiv struje, ljudi koji su se ogrešili o nekad zarobljeni svoj narod, pa to sad otkajavaju novim ogrešenjima, Nama pak maš dositejevski zdrav razum, i miletićevska ћгаbrost, ne dopuštaju da klizimo pravcem najmanjeg ofpora, »od Revolucijonarne Omladine do Orjune«; namaj jel preostalo da želimo narodu, za koji smo nedavno želeli ići u smrt: neka m u nikad više ne zatreba naša hrabrost, jer je ona gotova da posluži samo slabijem, progonjenome, i prezremom e,

Vasa Stajić,