Nova Evropa

сталежу нашег сељака има да се првенствено потражи висина и јачина“ моралног капацитета уопште, а моралне идеје наносе. Шта је српски сељак морално донео до Рата, шта је изгубио, шта је покварио, шта је добио7 У томе је су: штина проблема о способности српског племена. И тек након одговора на та питања може да се помишља на тражење даљњег, новог и потребног, развоја.

Има неких општих места, о којима сигурно неће нико хтети дискусије. Загонетка сељака није проста, једноставна, ни лака. У сељаку осећамо неку елементарну и силну снагу. Више-мање нема у нас отвореније главе а да нема пажње, љубави, и дивљења, према сељаку. Између нашег сељака и нашле господе не постоје неке огромне, вековне, тешке, пи страшне, дистанпије и диференције; већ и врабац на крову брбља и зна да је наш сељак подлога, основа, и извор нашег живота ... Али то је све, нажалост све, што о томе знамо. Одиста је невероватно како ми мало знамо о сељаку! Постоје истина нека литерарна напрезања и покушаји по томе предмету, али већином скроз промашени и лажни, Цела наука погоспођеног сељака не зна о правом сељаку ништа објективног нити поузданог, Поварошено село наше дигло је нос у небо, па превиђа оно што је пред њиме главно. Водеће друштво, управо цела држава, узима сељака једино као сигурну, богату, неисцрпну наслагу рудаче, одакле се — по неком чудном праву културе — сме и треба само узимати, само вадити и грабити, тобоже за неке узвишене циљеве и задатке, и ништа друго, Врхунац бриге и везе са сељаком, то је јалова школа за писменост, Невероватно је, и страшно је, како ми мало знамо о нашем сељаку, и како је све оно ситно и смешно и жалосно што се у ризници наше духовности односи на тело, дух, и душу нашег сељака.

Оно дакле што је главно, и од чега зависи све, — то је непознато, и не постоје ни тежње ни напори да се то позна и пропуштено надокнади. И ми не знамо, и нисмо нимало сигурни, да светли тренуци свих „народних отаца“ допиру дотле, да се учини корак за један први покушај у том правцу, за сабирања бар најгрубљег материјала и највидљивијих докумената. А морални капацитет је веома компликована ствар, и пре него што буду свршене радње које се односе на анатомију и физијо-бијологију сељака, биће немогуће предузимати ишта озбиљно по означеноме предмету. Стога се мора рећи: истина је, додуше, да на данашњем пресеку положаја српско племе има примарни став, али нико не може да зна даљи ток дешавања, те се не зна да ли ће српско племе тај став задржати и ојачати, или га изгубити, — јер се не зна морални капацитет српског сељака, не види се морална идеја српског племена.

105