Nova Evropa

контрибуција за причињену им штету аграрном револуцијом, те да се сељаци казне, Зато су сељаци мрзли режим, и очекивали са симпатијом евентуални повратак бољшевика, Победа Антанте довела је онда до катастрофално брзе евакуације Украјине од стране Немаца и аустроугарских чета, па је Украјина опет предата на милост и немилост бољшевика. Пре тога су ступили у акцију украјински нацијоналисти, који су оштрије него икад манифестовали свој нацијонализам (свака пропаганда за федерацију са Русијом забрањена је под претњом смртне казне); извршна власт била је предата „Високом Директоријуму“ од пет лица. Хетманов режим, који није имао у себи никакве снаге, ликвидиран је готово без борбе, сем Кијева, где је дошло до формалне опсаде града, која је трајала око месец дана, на срећу становништва овај пут без бомбардовања. Драговољни и невољни заштитници Хетмана претрпели су извесне губитке, и након капитулације (14./26, децембра 1918) многи су били злостављени а неки и мучки убијени,

Када је огромна војска Високог Директоријума ушла у Кијев, расположење је било мешано; „То су прави бољшевици“, говорило се по граду; неки су тако говорили са зебњом, други злурадо, трећи радосно, Одмах је васкрснуо и Кијевски Совјет, као што су оживели совјети и по другим градовима. У свима су више-мање водили прву реч бољшевици Совјетска Русија је већ из раније држала на граници јаке црвене чете, са знатним учешћем у њима украјинских емиграната, поименце украјинских бољшевика, Чим су Немци евакујисали поједина места, срезове, губерније, одмах су улазили у њих бољшевици, прилично добро дочекивани од становништва, Кад су бољшевици одбили да пактирају са Директоријумом, показало се да је Директоријум у ствари још слабији од Раде. Да би сакрио своју слабост, Директоријум је преко својих агената тајно и мучки убијао поједине своје противнике, ратовао је противу руског језика, а путем оптимистичких огласа (од којих је најкомичнији био онај којим прете „директори“ бољшевицима да ће их уморити „ултра-љубичастим зракама“!) хтео је да све увери да је његов положај чврст, Међутим се проводила на брзу руку евакуација Кијева (уз пљачку драгуљарај, јер се војска већином разилазила кућама, а малобројни одреди на фронту, тек што би дошли у додир са совјетским трупама, или би одступали или прелазили на бољшевичку страну,

Почетком фебруара. 1919, без и једног метка, престоница Кијев предата је опет у руке бољшевика. Њих је дочекао знатан део становништва (радници и сиромаси) са одушевљењем, остали са резервом, али свакако без мржње, понекад чак са извесном симпатијом, Многобројна кијевска интелигенција (Руси и Жидовиј, преко својих делегата, претресла је унапред

137