Nova Evropa

samo po izuzetku: »Jajse nalazim u jednoj tajnoj monarhističkoj organizaciji«, pisao je pukovnik Drozdovski, Načelnik štaba, general Romanovski, nije bio naklonjen monarhistima; ali je zato i bio omrznut u Armiji, i docnije, nakon katastrofe, ubijen od mepoznatog ubice {u Carigradu), Zvanična pak ideologija Dobrovoljačke Armije formulisana je u sledećim tačkama: »1] Dobrovoljačka Armija bori se za spas Rusije putem a) organizacije jake, disciplmovane, i patrijotske armije, b) borbe sa boljševicima bez ikakvih kompromisa, c) uspostavljenja u zemlji jedinstva državnog i pravnog reda; 2) težeći da saradjuje sa svima državotvornim ruskim ljudima, D, A, ne može da primi stranačku boju; 3) pitanje oblika vladavine jeste sledeća etapa, i biće rešeno prema želji ruskog naroda oslobodjena od ropstva, neslobode, te stihijskog ludila; 4) nikakova kompromisa niti sa Nemcima niti sa boljševicima; prima se jedino: odlazak prvih iz Rusije, razoružanje i kapitulacija drugih; 5) želi se pomoć oružanih snaga Slovena, u smislu njihovih istorijskih nada, koje ne ugrožavaju jedinstvo i celokupnost ruske države, a na temelju načela proglašenih od ruskog Vrhovnog Zapovedništva 1914,« Poslednja tačka, koja se očigledno пе odnosi na jugoslovenske i češkoslovačke legije, nego samo na Poljake, potpuno objašnjava nepoverenje ovih potonjih prema Dobrovoljcima, jer se tu ne spominje nezavisnost Poljske nego načela znamenitog proglasa od 1, avgusta 1914, u kojem je veliki kmez Nikolaj Nikolajević mislio samo na avtonomiju poljskih zemalja u okviru ruske državne zajednice,

U samoj suštini, po svojoj psihologiji i po životnim osobinama, ova Dobrovoljačka Armija javljala se, prema rečima Djenjikina, u njegovim spomenutim memoarima, kao jedan veoma komplikovan organizam: »u njoj su se nalazili i junaci, koji su pravom epskom borbom ispunili anale ratne istorije, ] mučenici koji su obilato prolivali krv svoju na sve strane, i ljudi bez dubljieg duševnog uverenja, koji su smatrali da treba da vrše svoju dužnost, i takovi, koji su prisiljeni da udju u ovu vojsku, bilo nuždom bilo pod osećanjem stida .,.; najzad bila je tu i gomila ljudi bez karaktera, čije se duhovno stanje znatno kolebalo pri promenama rafne sreće,,,« »Naše operacije«, kaže dalje general Djenjikin, »vodjene pod sasvim neobičnim okolnostima, stvarale su divne ratne tradicije Dobrovoljaca; ali neki od njih {tačnije bi bilo da se tu kaže: »suviše mmogo njih«) primali su i žalosne navike: lakomisleno raspoloženje prema životu svojem i tudjem, prema t, zv, »boljševičkoj« imovini suviše široko tumačenje pojma »boljševik«, koje je obuhvatalo i dobrovoline i prinudne učesnike sovjetskih organizacija, Kod mnogih stvarala se naročita psihologija, dvostruki moral, jedan prema svome, drugi prema tadjem, Sve ove crne strane života, koje su bile začete još u Svetskom Ratu i razdubene za vreme

175