Nova Evropa

му је: „Дознали смо да се многи од овдашњих (угарских)

рба јавили као добровољци, и боре се у српској војсци, Том је узрок, међу осталим, и што смо за патријарха такорећи насилно дали изабрати Лукијана Богдановића, једног, како сад сви видимо, скроз неспособна слабића, мекана и неодлучна човека... Откад Србијанци задобијају победу за победом, ми смо дошли до закључка, да се овом опасном стању мора учинити краја ма и каквим жестоким гестом... Лукијан се мора морално онемогућити, или га мора нестати. У клубу Странке (реч је о Тисиној „типКкарат“), у ком је била и сва влада, то је решено". Прво би се покушало једном дифамирајућом брошуром која би Лукијена као човека и као поглавицу онемогућила; штампала би се та брошура — коју су желели да напише противник Лукијанов Видицки — у Берлину, а преплавио би се њом цео свет. Ко ову услугу учини, стећи ће за државу и Хабсбуршку Кућу неувелих заслуга које се неће заборавити. Министар Председник (Стеван Тиса) и сви остали рачунају на помоћ архимандритову. Архимандрит се није примио да напише брошуру којом би се морално убио патријарх Лукијан, те се догодило оно друго, — нестало га је,

Мени се то приповедање архимандритово већ зато чини веројатним, што се поступило по старим давно опробаним методима: прво покушати уништење преко наших људи, да ником ни на ум не падне откуд ветар дува. Руку помоћи имао је да пружи и у овом случају Берлин и везе Тисине са царем Вилхелмом које су биле врло јаке, много јаче него пријатељство између Цара и убијеног кронпринца...

Као што се види, ни Принцип није друго урадио са Престолонаследником него Тиса са Патријархом: смета општем интересу те се мора учинити „жесток гест“, — мора га нестати и без осуде, И Принцип је дошао до истог закључка, да једним жестоким гестом ваља уклонити с лица земље самога Франца Фердинанда у општем интересу. Рука му је додуше била краћа од Тисине, али ју је браунингом продужио, И један и други држали се принципа да је сила виша него право, само што је Принцип ударао отворено, очи у очи, а Тиса и сви режими Двојне Монархије мучки из потаје, са осигураним чувањем злочиначких тајана, бар за трајања Монархије. Али је дошло време да се и ове тајне открију. И ово треба. имати у виду кад се говори о кривици за Рат; а вредно би било испитати мало дубље у овом правцу и рад осталих маџарских министара, другова и доглавника грофа Тисе,

прота М, Јакшић.

192