Nova Evropa

нову школу у Паризу, међусобно се потпомажући: Бојер (Раш! Воуег) и Меје (А. Меше), Бојер је ударио најсолидније темеље руској лингвистици, а Меје опет упућивао је младе учењаке на студиј компаративне граматике словенских језика, као и на учење старословенског, Што се у Француској почело тако интензивно да ради на проучавању словенских наука, и што се јавио толики број младих филолога, треба захвалити у првом реду овој двојици учењака. У том послу увукла се, међутим, по нашем мишљењу, и једна погрешка. Ти учењаци радили су дуго у унутрашњости Француске, незнајући један за другог, а недолазећи ни у какав додир ни са својим колетама у иностранству. Осим тога, често се цела ова наука узимала одвише дилетантски, па су се истицали често аутодидакти; а ни политика, и разне друге амбиције, нису остајале без утицаја. Ипак све то није сметало да славистикапође оним путем који је био прави, Париз је водио, а ускоро су се јавили и остали француски универзитети, узимајући један за другим славистику у свој програм. Ту су, одмах после Париза, Лијон, Дижон, Лиљ, а после Рата и Штрасбург. И на „Школи за оријенталне језике" у Паризу предаје се, осим руског, и пољски, чешки, бугарски, и српско-хрватски. Године 1911 основан је од Француза у Петрограду Институт, који је постао средиштем публикација из славистике, А године 1920 основана је, уз помоћ Чешкословачке Владе, на Сорбони катедра за Историју и Цивилизацију Словена (у спомен Е. Денија).

Ернест Дени био је први који је видио колико је неопходан један заједнички, автономни центар за словенске науке. Тај центар створен је у „пе ит а' Ееиаез Зјауез“, који има да искупи око себе све слависте француске, и да буде у сталном контакту са средиштима славистике и учењацима словенских наука у иностранству. Овај Институт дакле има да постане у првом реду веза између Словена и Француза, те да настоји да се они међусобно што боље упознају и помогну при испитивању своје прошлости и својих садашњих потреба Дени је био срећан да види свој сан испуњен пре своје смрти: Институт је отворен године 1919, а године 1922 припојен је Париском Универзитету. Данас је „1' Тешић а Ебидез Зјауез де 1 Џтамегз 6 де Рата" најпознатији и најозбиљнији институт словенских наука ван словенских земаља.

Џок, Дени жалио је увек што долази до трвења међу појединим словенским племенима, па је и при оснивању Института гајио наду, да ће тиме потпомоћи успостављање словенске солидарности, јер је стално говорио, да ће Словени само уједињени моћи дати цивилизацији и човечанству највећа добра.

(Извод учинио, А. Симоновић.) Andrć Mazon,

251