Nova Evropa

Латин други, а Германац први, Данас је Латин трећи, Германац други, а Словен први. Модерни свет данас чека на Словена. Он је непозната сила,

„Веродостојни исторички споменици показују, да је Словен у централној Европи већ на 2000 година, Историјски подаци говоре, да је на том подручју још и на пет стотина година раније живео један народ који је бесумње био од исте расе, Један древни, посебни језик претпоставља у још древнијим преисторијским временима географско гнездо у коме се је та раса излегла. У току од бар 1500 година историја показује, границу по границу, чудовишно напредовање Словена из њихова првобитног гнезда. Шихов стални центрифугални ток, и њихово асимиловање и стапање са различитим народима, чини се да није било ништа мање од једне неодољиве светске силе, Словен се населио широм већег простора непрекидне земље него ли иједна друга раса, поседујући данас једну шестину земљине сухе површине, сваке године учвршћујући своје право на те земље великом својом плодношћу. Он данас броји барем на 170,000,000 у Европи и Азији.

„Историјски је јасно, да су осамљена острва, затворене горске увале, и унутрашњости големих шума, подједнако продуцирали народе који се међусобом разликују. Где је било оригинално подручје Словена 2 Под којим су уветима настале његове посебне карактерне црте2..."

Као оригинално подручје Словена проф, Јенкс означује онда данашње руске покрајине Минск, Мохиљев, и Северну Волинију. Ово је подручје познато као најпространије мочварно подручје Европе, По његову мишљењу, сви знаци указују на ово подручје шумских мочвара као на средиште оригиналног гнезда Словена, Херодот, на пет векова пре Христа, набраја нека племена, северно од Скита, која су бесумње словенска. Прво спомињање народа који је несумњиво словенски имамо у задњој четврти првога века: Плиније и Тацит спомињу Венеде — древно име за Словене. У оригиналној форми ова је реч вероватно гласила „Венди“; Немци су, уосталом, називали Словене одувек Вендима или Виндима (Wenden, Winden),

Писци првих векова постављају Словене на подручје између Карпатских Гора и Балтика. Гот Јорданес, из шестог века, спомиње Венете, који имају мочваре и шуме за своја седишта, Нестор, словенски кијевски монах, потанко пише (у дванајстом веку) о дивљим словенским народима који су, у деветом веку, насељавали поменуто подручје шумских мочвара ... Премда су врло ретка неоспориво словенска географска имена у Европи, имена двеју река, Десна и Березина, прихваћају се као словенска; обе теку у Дњепар на истом подручју. Од два географска имена земаља која су

234