Nova Evropa

Које su uzdrmale svet, obično nikle u kolibama i malim sobicama, a ne u velikim palačama, jer zemno blagostanje što se po ovima preliva i razliva neprijateljski je raspoloženo prema

duhu i duši, i guši ih,

Neka dakle naša lozinka glasi: natrag u jedmostavnost! Tako ćemo se približiti našem seljaku, i brže ćemo izgraditi, na osnovama poglavito njegovih životnih principa i njegova mo= rala, naš društveni život i našu novu kulturu, obnavljajući se s njim i u njemu, Jer seljak je večno vrelo obnavljanja i podmladjivanja za celo čovečanstvo, i moderna zapadna civilizacija, udaljujući se od njega, udaljila je čoveka od prave sreće, baveći se o svemu drugom više nego o onom što je najvažnije, o čovečjem sro —

Katarina Sftankhović.

Подела рада, и подела савести.

Кад је Адам Смит описивао напредак индустрије свога. доба, кад је говорио о томе кроз колико руку пролази једноставна ствар (например, игла) пре него што дође у продају, кад је с тим у вези наводио у коликој се је огромној мери уз поделу рада повећала и продуктивност рада, — онда се могло чинити, да је човечанство стало на пут који мора убрзо довести до свеопштег благостања, Чинило се да велика индустрија, која се у оно доба тек почела стварати, мора олакшати рад, а истовремено довести до тога да човеку потребне ствари буду јефтине, и то толико да живот свију постане лакши и бољи, Сад, кад је прошло стопедесет година, ми знамо у коликој су мери ова очекивања била оправдана, те сумирајупи све у свему тврдимо: да је број материјалних предмета који се производе неизмерно већи данас него што је био некада, и да се ти предмети растурују међу најшире масе; али да је при свем том човечанство, у духовном смислу, постало много сиромашније,

Нећемо се задржавати на чињеницама које су свима познате, и од свију признате; да је радник у великој индустрији сведен несамо на степен строја, већ често да је претворен просто у додатак строју; да су масе људи, који живе у великим варошима, центрима фабричне индустрије, а које се служе свим даровима наше техничке културе, у суштини душевно неизмерно сиромашније него ли њихови прадедови, којима додуше нису били познати трамвеји и кинематографи, али који су, например, на дан празника имали осећај празника, док овај већ не постоји више код садашњег становника велике

294