Nova Evropa

nema duše, — sve je upereno i usredsredjeno samo ha materijalne interese, na džep, Bilo je oduvek predrasuda i sujeverja, mračnih zabluda čovečjeg duha, verske netrpeljivosti, i svalko= · jakih drugih ljudskih slabosti i manš koje su delovale na šteta čovečanstva, Ali se danas uopšte ne vodi računa O боуеčamstvu, već se isključivo postavlja pitanje: »Hoće li to biti od koristi ili od štete za mene lično?«.,. Duhovna dobra su zanemarena i zaboravljena, savremeni čovek traži samo telesne naslade, što grublje, i sa što mamjim duhovnim mnmaporom skopčane, i ne pita Sde i po koju cenu će ih dobiti,

| _Nameće se pitanje; dokle ćemo tako, i kuda to vodi? Očigledno je, da ovako stanje ne može večno trajati, i da će pre ili posle nastupiti temeljne promene, Svet kome više nije drago ni sveto ništa što se ne može novcem kupiti, takav svet mora propasti; civilizacija, koja je svoje okuženo telo zaogrnula bleštavim plaštom, mora se jednog dana survati i bedno skon= čati, I doista, opažaju se već znaci reakcije, Posle stfrašnoga Rata, koji je i srušio svet u ovu provaliju, javlja se ovda-onda poneki pokušaj da se život istrgne iz hladnođa zagrljaja materijalizma, oseća se ponegde potreba i za duhovnim vrednostima, Ali še još tabka po mraku, i ne može da pogodi pravi put. Mesto da se zlo iščupa iz korena, pronalaze se svakojaka palijativna sredstva; pribegava se spiritizmu i okultizmu, astrologiji, i teozofiji, Ovo poslednje najviše je otelo maha, te se može reći da teozofija upravo besni danas po Zapadnoj Evropi i Americi, To je, u stvari, preudešen i izvitoperen budizam, »salonski budizam«, da fako Ražem —; najstarija, najdublja, i najsavršenija religija, degrađovana na kompromis s evropskim i američkim poslovnim duhom frivolne i površne sadašnjice, blastemija, Čisto bi čovek uzviknuo: »Oprosti im, Buda, jer ne znaju šta rade!,,.« Sve da se u prirodi, te u duhovnim i nebeskim pojavama, i manifestuju snage koje su nam ostale još nepoznate, kao što toliki tvrde, njih će ispitati, i neka ih ispituju, naučnici i ljudi stručno vaspitani i naročito zato obdareni; ali, kako bi ohe mogle neposredno imati dejstva na našu dušu, i poslužiti Joj da se preporodi!,., Vidi se jasno, da i tu svuda još ne prevladjuje prava želja za istinom, unutarnja potreba, već sujeta i moda, Osim maloga broja ljudi ozbiljnih i pametnih, svi ostali koji se hvale svojim slobodnim i nezavisnim duhom, poredjujući se sa prošlim vekovima, naravno na štetu ovih, nalaze se uistinu u najstrašnijem ropstvu, Jer niko nije više na svome mestu, niko ne zna svoju vrednost, — ne živi u se bi, i za svoju unutarnju ličnost, nego igra komediju: vara druge, i biva. varan od drugih,

292