Nova Evropa

Друштвени преглед, Правнички Конгрес у Београду.

Наша је држава релативно тако пространа, и прошлост наших крајева развијала се тако одвојено у разним правцима, да разни сталешки конгреси могу још увијек залржати једну од својих главних сврха: међусобно упознавање, Овогодишњи Конгрес Правника, одржан у Београду од 18. до 21. септембра, баш као и лански Први Збор Правника у Загребу, задовољили су у том погледу потпуно, Лане посјетише Србијанци, углавном београђани, нас „пречане“, углавном Хрвате, и видеше да смо ипак нешто друкчији него што нас описаше службени ауторитативни информатори. Ове године ми „пречани“, углавном Хрвати, посјетисмо Београд и Шумадију; и опет је непосредно гледање исправило многу криву информацију, уништило многу предрасуду., Било је учесника Конгреса, који су први пут у свом животу, или бар први пут након Рата, видјели Београд и Шумадију. И Београд и Шумадија. оправдаше свој добри глас, односно Београд онај свој други, o ољи глас. Значајно је, да се у ери т, зв, „споразума“ није политика уопће ни спомињала, А није се баш хотимице избјегавао говор о томе; него — никоме није падало то ни на памет. Споразумијевање, фактично, спонтано, без менталних резервација и засједа, долазило је само од себе; без протокола и пакта, по оној методи која се и за најмодерније парбене поступке препоручује: непосредно споразумијевање, уз слободну опјену доказа.

Дневни ред знанственог дијела Конгреса чини на први поглед незанимљив, слаб дојам: судјеловање лајика у кривичном. правосуђу, употреба свједока у грађанском парбеном поступку, задружно право, и законско право наслеђа за жене. Ипак су све те теме врло важне, и особито живахна дискусија о њима била. је доказом колико ова питања дубоко задиру несамо у правни ред већ и у живот народа уопће. Има ли много важнијих питања од оног ко ће да одлучује о слободи и животу човјека кад се огријеши о писане законе: да ли учени судац, или народ преко поротника, односно присежника7 На ово питање одговорише углавном двије групе правника, обе различито, а ипак обе конзервативно; конзервативно, у смислу што је свака група хтјела да сачува законе и обичаје свог подручја: Србиј а, која нема пороте у оном опсегу као Словенија, чула је о њезиним манама и, у страху од ових, одбијала је пороту и жељела status адчо. Словенија опет, имајући пороту, видјела је само њезина преимућства, и на темељу тог искуства тражила је да се порота задржи, и досљедно томе, приликом унификације кривисног права, да се и прошири на читаву др-

343