Nova Evropa

I kao što nema shvatanja za državu, tako isto nema u narodu ni osećanja nacijonalizma, Za njega Je to sasvim tudje ose= ćanje 1 tudj pojam; njega seljak ne može da shvati, ne može da svari, A osnovni pojmovi, koji su preduslov osećanju i ideji na· cijonalizma, kod njega su potpuno različiti od onih civilizovanog sveta; jer, pre svega, pojam narodnosti u njega ne postoji, a narod shvata on kao dinamičku ili statičku skupinu: dinamičku, kad je narod u vidnim manjim ili većim grupama, pred crkvom, ma saboru, u selu, i t, d,; statički, bez odredjenih i vidnih granica, tf, j., ono što se katkad podrazumeva rečju »svet« ili »ljudi«, Po njemu se ljudi dele po veri, a me po jeziku ili nekoj narodmosti, Dele se u Srbe i Turke, jer su srpske i turske vere; a što neko govori našim jezikom (>naški«) a neko drugim nekim svojim jezikom, to ne sačinjava neku osnovnu podelu, Pod uticajem gospode, onih iz varoši, delio se pokatkad seljak u »tonomaše« i »puntare«, ili — docnije — u »arvate« i »rkače«, ili u Srbe a Latme, pa u »narodnjake« i »pravaše«, i sve tako slično već kako gde i kako kad, Gospoda su ta imena, to grupisanje, pokafkad shvatala kao posebne narodnosti, a pokatkad kao imena profivnih stranačkih tabora, A narod se sam po sebi nikad nije drukčije delio nego samo po veri, Srbin i Hrvat njemu i danas znači pravoslavan i katolik; musliman jugoslovemskoga govora, i danas je Turčin, Prema fome dakle, jugoslovenskom seljaku, čoveku necivilizovanu, (ај је 1 пезћуа у па5 |, 27, паcijonalni problem, Kao stoka, po rečima političara, ide on zasad još radi duvana i rakije, ili očaran demagoškim metodama, sad za ovim sad za onim političarem, zloupotrebljavan i varan od svakoga, Nigde u narodu nema političke a kamo li nacijonalne svesti: nigde »radikal« me znači radikal, a »Srbin« Srbin, Lažu stoga i prenemažu se političari i naučnici kad govore o »volji narodnoj«, o »narodnoj svesti«, o demokratskoj upravi, ili, cinički, čak o »seljačkoj državi«, Seljak jugoslovenski, u naučnom pogledu, etnički je kompaktan i homogen, sa zasebnom kulturom slovenskoga tipa, Mi ga iz praktičnih razloga, u naučnom smislu, nazivamo jugoslovenskim narodom, a delimo ga prema etničkoj podeli, uostalom onako kako se i sam deli, naprimer u Levčane, u Krajišnike, u Zagorce, u Ere,i t, d,; sve druge nacijonalne, političke, stranačke i slične deobe, lažne su, efemerne, i neimajući korena u narodu narod ih pravo ne shvata, Milićević, u svojoj »Kneževini Srbiji«, pričajući o Beogradu, Još godine 1876, na jednome mestu kaže ovako: »,,. Pre nekolko desetina godina, glavna varoš Srbije bila je nešto turska, nešto grčka, nešto kosmopolitska, a valjda najmanje srpska, Na ulicama se govorilo turski i pokvaremo srpski, u dućanima mahom grčki, a u crkvi i školi više grčki mego srpski, Kuće, đdućani, radnje, odelo, način života i svi običaji, bil su istočni, Danas je to sve izmenjeno,,. Kuće, dućani, zanati, odelo, i

395