Nova Evropa

nanija vremena — samo efemerno, a danas pogdegde u evolutivnijim oblicima i već neprolazno, Pre svega, шбде пе пајаzimo podele na staleže, niti kakve razlike medju ljudima po vlasti i bogatstvu, Ako je ranije — za vreme Seobe, ili za vreme raznih buna protiv vlastele i Turaka — i bilo vodja u vojevanju, ili kneževa sa manje ili više vlasti, nikada taj proces nije išao tako daleko da bi se pojavili posebni vojnički staleži, da bi se formirala uredjena država, da bi se osetila razlika u imetku, da bi došlo do kapitalizma, Stvaranje t. zv., narodnih država, i kod Bugara i kod Srba i kod Hrvata, desilo se je u vreme borbe sa tudjinom, pod ulicajem tudjima i podražavanjem tudjinu; i čim bi dolazilo do države, t, j, do više ili manje samovoljne vlasti jednoga vladara, i čim bi narod i zemlja u kojoj je narod stanovao postajali njegovom svojinom, njegovom državom {još + danas, kao u Dušanovu Zakoniku, država znači imanje), narodni je uticaj na kulturu povlašćenih prestajao, a i _ uticaj ovih ma marod. Kultura srpskih sredovečnih dvorova i · hramova bila je istovelna s onom na Zapadu i u Bizantu, jer je otuda i dolazila; a ostataka, primesa i uticaja, narodnih skoro da nije ni bilo, Sem vere, koja se širila silom, nikakvih drugih osnovnih uticaja u narodu nije bilo, Ljubostinja, Studenica, De"бата, Žiča, i svi redom manastiri, crkve i zadužbine srpskih vladara, uistinu podignuti su krvlju, znojem, i novcem srpskim {t, j, narodnim), ali nisu posledica visokog stepena neke tobožnje srpske kulture: sagradiše ih prekomorski tudji majstori i poneki njihov učenik našega jezika, To je premeseno cveće iz tudjih bašta, Za Jugoslovene, kao i za Ruse, možemo mirne duše reći da su antidržavni Ni danas njihov interes ne ide dalje od: medja seoskih; a država je neka neminovna sila, predstavljena žandarom i gospodinom, — sila za koju se vojska služi, i radi koje se porez plaća, Seljačka pravda i sloboda, u svima bunama našim i ruskim, ne znači drugo do revolt protivu države: diže se kuka i motika da ne plaća poreza, da ne kuluči, da se oslobodi služenja vojske. I Matija Gubec, i bume protivu turskog gospodstva, i bune u Austriji nakon prisajedinjenja Dalmacije, iu Bosni nakom okupacije, i polukomični prizori za vreme »prevraita«, sve su to izlivi protiv zavodjenja tudje kulture. I u Srbiii se narod u više mahova bunio protivu poreza, Kao što je ruskom seljaku u revoluciji pravda i sloboda [»zemlja 1 уођа«) značila samostalan život sela — samostalan bez uprave gradjana i bez njihovih nekorisnih zakona —, tako je i našem seljaku za vreme prevrata sinula kao kresnica ma nebu nada u samostalan život, sinula da se odmah ugasi, Petar Veliki je u golemoj Rusiji radi brade sekao glave; ali i kod nas malih, Miloš je zbog perčina hteo da puca u meso, ali se ljudi predomisliše i dadoše perčin a glavu spasoše,

394