Nova Evropa

продукта тог рада, — зашто да га сонијализам од ње растави ' Истина, мали обртник често уступа и пропада у утакмици са великом индустријом, Али тај процес пропадања морао би, заправо, бити мотивом да му се стане на пут, а не да га се још унапређује, те укине мало приватно власништво, Оно велико приватно власништво треба укинути, или га бар ограничити,

Ако се социјализам може овако различито односити према приватноме власништву на индустријском подручју, зашто не би имао исте обзире и на аграрноме, поготово у аграрним државама. Нема никакова разлога да се поступа противно "према аграрним државама, које уосталом показују још много већу рестринкцију приватног власништва него индустријалне државе; јер док је велеиндустријалаца још доста у свим државама свијета (осим Русије), дотле напримјер у аграрној Југославији и нема више велепосједника; велики шумски комплекси не могу бити уопће више предметом. приватне својине (они, по члану 41. Устава, прелазе након експропријације у својину државе, односно самоуправних или других јавноправних тијела); остали велики посједи такођер су извлаштени, и дати најприје под закуп, а сад (бар у теорији!) и у својину „онима који обрађују земљу“. У томе дијелу Устава наше аграрне, сељачке, државе Југославије усвојен је дакле чисто социјалистички принцип, да продуктивно средство има бити намијењено ономе који непосредно њиме ради: „Земља ономе који је обрађује!“ — унаточ томе што се тиме санкцијонише приватно власништво. Да, али се укида она лоша посљедица приватног власништва, да земљорадник мора дио вриједности свог рада одступити другоме, капиталисти, власнику земље, — сва вриједност остаје њему, сва вриједност раду. Маркс је тек из теорије „Мећгугег!“-а саздао све даљње конзеквенце своје социјалистичке доктрине; али да је Маркс живио у Југославији, и да је наишао на тачно проведена горе истакнута начела, он не би нашао „Мећгуге +", па досљедно томе не би могао саздати ни своју доктрину. Друга је, наравно, ствар, што се она лијепа социјална начела Устава врло нелијепо, несоцијалистички, спроводе, односно не спроводе,.. :

Стварна неправда, или неправедно зазорна суштина, капитализма није дакле у приватноме власништву као таквоме: суштина тога привредног и друштвеног система је у томе, што приватни власник није уједно и радник, или обратно; у томе, што се капиталист поставио између продуктивног средства и радника, раставивши их једно од другога, односно састављајући их тек онда кад је то његова, а не радникова, воља или потреба или интерес, Га неправда отпада оног часа кад се оба својства, радничко и власничко, споје у истој особи, Со-

398