Nova Evropa

пијализам иде за укидањем ове неправде, и у коликој мјери он то постигне, у толикој је мјери остварен социјализам, Ако се, према томе, укида приватно власништво нерадника над продуктивним средством, те се ово даје у приватно власништво "раднику, те ако се тиме чини продукција зависном не о вољи и интересу капиталисте већ радника, и ако се напокон тиме онемогућује искоришћавање туђега рада и покапа заувијек такозвани „Мећту/ет!" (вишак вриједности), онда је то бесумње социјализам, или бар дио социјализма. Па кад се тако поступало са земљом код нас, кад се нашло да је то за нашу аграрну државу, за сељака и земљорадника, најкорисније, онда је апсурдно рећи да социјализам није за аграрну државу или за сељака. Напротив, аграрна држава, сељаштво, баш је право тле за социјализам, |

Социјализам, као систем који има да користи читавоме друштву, иде сасвим природно и за дизањем продукције, А. највише може да продукује не роб, не кмет, не најамникрадник, већ слободан власник продуктивног средства, И зато је најзгодније постигнута означена социјалистичка сврха, ако се земљорадник учини — да употребимо једну германску кованицу — земљовласником. И тај власнички однос сељака према његовој земљи јесте најприроднији од свих власничких односа. Мали обртник чува свој алат, али га не воли; човјек може да буде страствен сабирач књига, антиквитета, покућства, и т. д,, али је све то далеко још од тога, да свој осјећај према тим предметима приватне својине назове љубављу, Али сељак своју земљу воли, љуби. Она је, баш по том осјећању, његова, можда више његова него што му је рођено чедо. Он види, како мртва земља под радом његових руку оживљује, рађа; он види, исто тако, како она унаточ зноју којим ју је топио, услијед елементарних и од њега независних прилика, пропада, Он са њоме дише, напредује, пати, и живи; и он ју не би толико волио, не би за њу и на њој толико радио, кад не би знао да ће она, несамо по својим продуктима већ и по својој супстанцији, остати трајно његова. Приватна је, дакле, власност сељака над земљом потребна као потицај што веће продукције с једне стране, а с друге као праведна санкција оног чувственог односа између њега и његове земље.

На другој страни опет, продуктивна средства, била у рукама приватника или колективитета, била она социјализована или не, — увијек ће онај ко с њима ради остати најамни радник; он ће увијек имати свог послодавца, те да би био заштићен од овога (ма био послодавац и држава) треба рад уредити, У индустрији то је могућно и без уштрба по продукцију; у индустрији је лако уредити осамсатни рад, увести шихте и провести уопће све мјере познате модерним социјалним зако-

399