Nova Evropa

=

Bolnice Škotskih Žena, pre deset godina. (Scottish Women's Hospitals.)

Ovih dana (26, novembra) navršilo se osam godina otkako je na ladji u Njukastlu — pri samom povratku iz Rusije, sa poslednjim transportom naših dobrovoljaca, bez kojih nije htela da se vrati kući — umrla Dr, Elsi Ingls (Elsie Inglis), šef Bolnica Škotskih Žena u Srbiji i Rusiji za vreme Rata, Mi smo pre pet godina {vidi »Novu Evropu« od 9. decembra 1920) doneli članak koji je, povodom njene smrti, napisao u svojoj »The New Europe« njen dobar prijatelj i uži zemljak Dr, SitonVatson, Ovom prilikom hoćemo da osvežimo njenu uspomenu izvodima iz članaka koje je ona sama napisala o boravku i radu svom i svojih bolnica u Srbiji za vreme Rata, i objavila u uglednom londonskom časopisu »Engleska žena« (» The Englishwomanx«), Upravo, ovde ćemo zasad prevesti delomično samo jedan, prvi, članak, o radu bolnica Škoftskih Žena u Srbiji, dok ova još nije došla pod neprijatelja, Taj članak, i još jedan, o radu njene bolnice u Srbiji pod Austrijancima i Nemcima, izašao je pod naslovom »Tragedija Srbije« {»The trašedy o! Serbia«, brojevi »Englishwoman« za april i juni 1916); a treći članak, o radu škotskih žena i njihovih bolnica u Rusiji, pri našim dobrovoljcima, izišao je kasnije {>Englishwoman« za februar 1917) pod naslovom: »Na Istočnom Frontu«, Svi su ti članci s najvećim interesovanjem i simpatijama primljeni i čitani u Engleskoj kada su štampani,)

Prvi svoj članak, o radu u Srbiji pre okupacije neprijateljske, Dr, Ingis počinje ovako:

»Kad se setim onog oktobarskog dana {i915] kojega smo išli u Lazarevac, on mi se čini tipičnim za sve vreme Što smo proveli u Srbiji,., Sunce je sijalo da je bilo milina — pravi divan srpski jesenji dan; ali su na dalekom zreniku visili crni

*) Posle smrti Dr, Inćis, napisala je o njoj monograhiju Lady Frances Balfour, požnata istaknuta radnica za ženska prava, inače jedna od uglednih članica domaćeg odbora Bolnica Škotskih Žena, Knjida je posve-

· бепа »бгђаја Во! пасата Кобзкаћ Хепа, koje su пебоуа!е

ivolele svoju braću 1914—1917«, a izdali su je poznati londonski izdavači Hodder and Stougthon, — Pisac ovih redaka napisao je nekrološ »prilog sa srpske strane« — u »Englishwoman« za januar 1918 (koji je posle, na našem jeziku, otštampan u almanahu »Prosveta« za godinu 1918, koji je uredio i izdao u Ženevi 1918 Pero Slepčević). Ali se o ličnosti i radu ove blagorodne žene i velike dobrotvorke našega naroda, i. o njenu učešću i Uuti= caju u Ratu, ima tek da piše, pa ćemo se i mi u »Novoj Evropi« još па to vratiti, Sliku koju donosimo u prilošu, a koja je poslednja fotografija Dr. Inglisove (iz godine 1916), preneli smo iz knjige Ledi ВаНиг.

486