Nova Evropa

случају рата могла да олакша снабдјевање војске потребним материјалом. Значи, дакле, да се већ из обзира на потребе народне одбране има форсирати читава индустрија. Али има

још и других важних разлога, -

__ Дезолатне валутне прилике појединих држава Европе, за Рата и послије Рата, проузроковане инфлацијом, присилиле су многу државу да посвети посебну пажњу структури своје платежне и трговинске биланце, пошто су увидјеле да је само активна платежна биланца у стању да, без помоћи иноземства, заустави пад једне валуте и омогући њену стабилизацију. Па будући да је трговинска биланца у већини држава темељем платежне биланце, настојало се је свим мјерама да се трговинска биланца начини активном ; т. ј. да се извоз начини јачим од увоза, услијед чега је дошло до форсирања извоза и до ограничења увоза. За прво вријеме увоз се ограничавао разним забранама, или ударањем посебних такса на луксузне артикле, и томе слично; али се убрзо морало приступити ефикаснијим мјерама, у првом реду заштитној царини, Прије доношења нове царинске тарифе, наше су царине биле најниже од царина свих насљедних држава, и ми смо најмање оперисали забранама увоза. Али је велико питање, да лије та наша либералност — коју су нам, уосталом, признали и индустријски кругови Аустрије — била на мјесту, и да ли је довољно водила рачуна о нашим приликама. Свакако добар дио наше данашње индустријске кризе потиче отуда што смо досадаштњом царинском политиком премало заштићавали неке гране наше индустрије, која се послије Рата почела тако нагло да развија. Аграрне државе — а у такове спада и наша — болују од оскудице капитала. Прикупљање капитала из вишака властите привреде траје дуго, и не достаје да се само с помођу њега привредном животу даде јачег импулса. Ту је свакако потребна имиграција иноземног капитала. Поред директних зајмова од стране државе, опћина, и јачих предузећа, много би се страног капитала дало привући омогућењем корисне дјелатности; а погодном царинском тарифом, која несамо заштићује већ постојећа предузећа него ствара и могућност за развитак нових, могло би се за веома кратко вријеме прикупити доста страног капитала, јер је капитал интернацијоналан и иде онамо гдје су зањ најбољи предувјети. Не треба да нас ни најмање страши то што би у нашој индустрији за прво вријеме стран капитал имао још више утјецаја него што је то данас случај, јер ће убрзо услиједити нацијонализација, и то стварна, свих предузећа која су основана. с помоћу страног капитала, Тај су процес проживјеле већ многе државе, па ће се он провести и код нас. А ако не бисмо, с помоћу заштитне царине, подигли творнице на нашему територију, ми бисмо потребну робу морали ипак импортирати из иноземства, па бисмо и у том

504