Nova Evropa

траничар Прока Букинац одвратио је народ од побуне, МеЂутим је одређени број Шајкаша упућен из Титела у Италију,

У дјејанијима (записницима) Главног Народног Одбора, под бр. 26. од 15./27. јунија 1848, извештава овај славонску Генералкоманду, да је војена власт у Петроварадину затворила његове чланове Светозара Милетића и оку Радака, те је умољава да настоји да се ослободе. Под бр. 36. тог истог дана извештава о томе и владина комесара Петра Чарнојевића, те и њега умољава да настоји да се ослободе. Но, изгледа да они нису били дуго у затвору, јер већ сутрадан (16./28. јунија) извештава иста Команда, да је дала прегледати све затворе у граду и да их нису нигде нашли, нити ико ишта зна о њихову затварању.

Милетић се и иначе, на више места, спомиње као члан Главног Народног Одбора. Тек у „Уредби о организацији управитељства Војводине Српске“, донесене и потврђене од патријарха Рајачића 4, фебруара, на последњем месту, наводе се као „Агенти у Троједној Краљевини — Коста Јовановић, Светозар Милетић."

По свршетку Народног Устанка, отишао је Милетић у Беч да слуша аустријска права, и отуда је писао Патријарху горње писмо,

прота Димитрије Руварац.

И Г. Васа Стајић, који ће употребити ово писмо Милетићево за своју књигу за народ (0 којој напред говоримо), написао је — на нашу молбу — нешто коментара уз писмо, који следује,

Првенац син сиромашног чизмара, после кога се родило још шесторо деце, Светозар Милетић није био намењен школовању, него занату. Али необичан дар за учење, и особита љубав необичне једне матере према свом првенцу, учинише да је, у јесен године 1838, млади Светозар, место у Нови Сад на занат, одведен у Нови Сад у гимназију. Испрва, било је то тешко једно школовање, Родитељи су могли детету узети само стан, а храну ће му слати од куће: донесе се хлеб, маст, и вариво, па газдарица, када доспе или кад је расположена, уза свој ручак, скуха по једно јело и таком станару. Тако слабо збринут, Светозар је ипак већ првог семестра. „eminens primus" из свију предмета, а „епшпеп5 зесипа 5" из маџарског језика; другог семестра, и кроза сву гимназију, он је и из маџарског, и из cBera, „eminens primus”. То као да му већ у другом разреду олакша школовање, јер га узе један од професора, Димитрије Јанковић, нежења, да га ђак послужује, а он да издржава Светозара. И, кажу, већ је у другом разреду почео да поучава имућнију децу, слабије ученике.

120